Пошумљавање спречава даљу деградацију земљишта

На скупу је наглашено да се Србија, иако нема изражен процес дезертификације као неке афричке или далекоисточне земље, суочава последњих деценија са свим облицима деградације земљишта, саопштило је Министарство заштите животне средине. 

Како је наведено, забележено је повећање просечне годишње температуре ваздуха за 1,2 степена, и прогноза да ће до краја века порасти за 4,2 до 4,5 степени, упозорава на промену климе у Србији са свим негативним последицама.

Министар заштите животне средине Горан Триван указао је да је Србија једно од подручја на Земљи које ће бити најизложеније последицама климатских промена, што подразумева појаву претераних суша, а истовремено појаву обилнијих и неправилно сконцентрисаних падавина које прате бујичне поплаве, и значајнија ће бити и ерозија земљишта.

Према његовим речима, земљиште је прворазредни природни ресурс који је највише изложен деградацији услед деловања човека, и зато је очување и заштита земљишта од девастирајућих процеса једно од најзначајних питања у заштити животне средине.

Србија као земља потписница Конвенције о борби против дезертификације, предузима мере за спречавање исушивања и деградације земљишта, међу којима је као значајан практични допринос доношење Закона о климатским променама који ће ову област ускладити са свим другим секторским политикама, рекао је Триван.

Додао је да ће у спречавању даље деградације земљишта Србија применити неколико најзначајнијих мера, међу којима је на првом месту пошумљавање.

Триван је навео да ће ресорно министарство наставити да додељује средства из Зеленог фонда локалним самоуправама за пошумљавање.

Војводина са шест одсто територије под шумом, у плану 12

Декан Шумарског факултета Универзитета у Београду Ратко Ристић истакао је да су шуме најбоље средство за превенцију и ублажавање последица климатских промена, али да се у Србији недовољно интензивно пошумљава.

Ристић је рекао да је према документима предвиђено да Србија повећа проценат пошумљености са садашњих око 31 на 42 одсто, нагласивши да је недопустиво да АП Војводина још има само 6,2 одсто територије под шумом, иако је планирано да се она повећа на око 12.

Упркос залагањима надлежних предузећа и предузетим мерама, мора се радити брже, нагласио је Ристић, јер пошумљавање није само себи циљ, већ успостављање стабилних шумских екосистема. Сматра да је због присутних девастирајућих процеса у Србији неопходно ставити под строгу контролу подручја која су у режиму заштите.

Деградација земљишта и смањење билошке разноврсности које прати тај процес су глобално питање са којим се суочавају бројне земље, и зато морају се тражити заједнички одговори на ове изазове и предузимати заједничке акције, указао је у свом обраћању на скупу амбасадор Арапске Републике Египат у Републици Србији Амр Алгувејли. 

Алгувејли је истакао да планови у развијању сарадње Србије и Египта у области заштите животне средине, као и Меморандум о разумевању између две земље у овој области који је у припреми, подразумеваће мере у борби против дезертификације у међународним оквирима.

У саопштењу се подсећа да су Уједињене нације установиле 17. јун као Светски дан борбе против дезертификације и суше како би овај проблем ставиле у фокус међународног деловања и заједничких глобалних напора.

Међународна конвенција о борби против дезертификације, заједно са Конвенцијом о биолошкој разноврсности и Оквирном конвенцијом УН о климатским променама представљају кључне међународне платформе за заустављање тренда глобалне деградације животне средине и природе.