Последице поплава – њиве без засада, више комараца и сусрети са змијама

Уништавањем ларви комараца почела је борба против ширења грознице западног Нила у целој земљи. На поплављеним подручјима радиће се интезивније него што је било планирано.

"Ларвицидни третман је практично права контрола популације комараца на једној територији. Из тих разлога се на поплављеним подручјима већ спроводе предвиђене мере и мере ће се спроводити практично до краја сезоне, значи до краја октобра", навео је Миодраг Рајковић из Ветеринарског специјалистичког инситута Краљево.

Оранице, на које су се излиле септичке јаме и на које су бујице нанеле муљ, мораће да се чисте уз помоћ стручњака. На њивама и у баштама које су дуже биле под водом, изнова ће се сејати и садити.

"Потребно је такве површине потањирати, заорати и припремити за сетву неког зеленишног усева или покровног усева да би у овом периоду земљиште могло да се израхли, проветри, аерише и тиме било спремно за јесењу сетву", поручује Ненад Нешовић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Краљево.

Екипе Ветринарског инситута и Завода за јавно здравље Краљево дезинфиковале су око 500 поплављених објеката и око шест и по хектара зелених површина. Посебна опасност, кажу надлежни, прети од воде из сеоских водовода која ни пре поплава није контролисана.

"Мора да се приступи санацији тих објеката, водних објеката. То грађани морају сами да одраде. Ми можемо дати упуство на који начин. Контрола таквих објеката није у суштини потребна због тога што према нашим законима они су небезбедни за употребу, али неће довести до безбедносног ризика ако се поштује процедура њихове санације", истиче др Александар Мацан, директор Завода за јавно здравље Краљево.

Стручњаци кажу да се после поплава чешће виђају змије. Грађане упозоравају да их не убијају, јер углавном нису отровне.