Сусрет некадашњих сабораца након две деценије

Двадесет година после служења редовног војног рока петнаестак некадашњих војника окупило се поново у једном етно домаћинству у околини Горњег Милановца. Подсетили су се времена када су као млади војници за време бомбардовања полагали заклетву и били распоређени у крагујевачка села. Ратно стање их је зближило, па годинама негују пријатељство.

Први дани за војнике мартовске класе 1999. ни мало нису личили на обичан почетак служења војног рока.

"Дошао сам у војску 17-ог, рођендан ми је био 19-ог, а након пет дана почело је бомбардовање, и онда смо отишли у планину", сећа се Дарко Пешић из Старе Пазове.

Ненад Бошњак из Лознице наводи да је све било неизвесно и јако тешко.

"Константно смо били на терену, константно кретање, померање и тако даље. Само нас је висока слога и јако висок морал те омладине која је изнела сав тај терет одржала'', објашњава Бошњак.

Премештај из касарне у касарну, па потом у једно крагујевачко село. Неизвесност је тешко падала и породицама војника.

"Нити знаш где је, да ли је жив или не, нема нико да ти каже информацију. Тако сам тражио сина пар дана и нашао сам га у једном селу где су били послати", наводи Бранко Трбовић.

Од тада су сви били као једна породица, а Бранко их је посећивао сваког викенда.

"Кад се донесе храна па то је био доживљај, знате у суштини кад дође неко уопште да вас види усред шуме где смо ми били у војсци то је прави доживљај", сећа се Дарко Јанковић из Ужица.

Живојин Јовановић из Лознице наводи да су их све те невоље спојиле и да су изградили дивно пријатељство које и дан данас негују.

Њихови сусрети нису чести, али сада су решили да обележе двадесет година од служења војног рока. Прилика је кажу да се поново окупе и поразговарају.

"Разговарамо о свим ситницама које смо заборавили, о свим стварима које су се дешавале, шта нам је било лепо, како је прошло бомбардовање", наводи Раде Трбовић из Горњег Милановца.

Жељко Грујичић из Осечине наводи да има осећај као да је читав живот провео са другарима из војске.

"Једноставно то је тај неки осећај кад се саживиш са људима – као да сте цео живот заједно расли", додаје Грујичић.

Иако им сваки сусрет почиње причама о рату, бомбардовању и тешким сећањима на 1999. радује их што се завршава причом о поштовању, подршци и нераскидивом пријатељству које се већ две деценије потврђује.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи