Малолетничке трудноће – друштвени и здравствени проблем

У свету два милиона девојчица постану мајке пре навршене 15 године, а у нашој земљи се годишње бележи 16.000 адолесцентских трудноћа.

Ана Митровић Јовановић је, гостујући у "Београдској хроници", рекла да је број малолетничких трудноћа у Србији много мањи него пре 10 година.

"У 2019. години није било захтева за прекид трудноће млађих од 16 година", истиче Митровић Јовановићева.

Светска здравствена организација издала је смернице како и што урадити како би се малолетничке трудноће пре 15 године спречиле.

"То није само друштвени проблем него су те тинејџерке и здравствено угрожене. Трудноће пре навршене 18, па чак и 20 године сматрају се високоризиним. Постоје много већи ризици као што су појава хипертензије, мања телесна маса бебе, опасност од сепсе после порођаја", упозорава Митровић Јовановићева.

"Гинеколози у домовима здравља преоптерећени"

Према њеним речима, саветовалишта не функционишу на прави начин. Напомиње и да се тинејџерке које затрудне обраћају гинекологу већ када пређе оптималан период за безбедни абортус.

"Требало би да раде у свако доба дана и ноћи. Гинеколози у домовима здравља су преоптерећени, рад у саветовалиштима, на превентиви свео се на успутне податке. Потребан је стални приступ информацијама. Следећа генерација петнаестогодишњака већ не зна где да оде по хитну контрацепцију или крије трудноћу од родитеља. Данас постоје начини да се нежељена трудноћа што безбедније прекине", указује Митровић Јовановићева.

"Дужност гинеколога да помогне девојци од 15 година, јер је та трудноћа високоризична", каже Митровић Јовановићева.

Упозорава да се у медијима наводе нетачни подаци 200.000 абортуса, истичући да је то теоријски немогуће.

"И 10.000 и 15.000 абортуса је превише, морамо да обезбедимо контрацепцију, у 99 одсто случајева нежељена трудноћа се завршава абортусом", закључује Митровић Јовановићева.