Који сезонски радници су најтраженији у ЕУ и колико могу да зараде

Јелена Јевтовић је, гостујући у Јутарњем програму, навела да се у већини случајева сезонски радници жале да им не одговарају услови рада, да су напорни послови у пољопривреди, као и да су мале дневнице.

"Као неки разлози се наводи то да им је превише напорно за тај новац", додаје Јевтовићева.

Према неким незваничним истраживањима, како каже Јевтовићева, људи истичу да им климатски услови не одговарају, да немају паузе када је реч о пољопривредним пословима.

Навела је да је тренутно највећа потражња за људима који би требало да беру малине, јер сада креће сезона малина и то је највећи проблем послодавцима у Западној Србији.

Поред малина, радници се траже и за друге послове у пољопривреди, јер како које воће и поврће пристиже тако се траже радници, објаснила је Јевтовићева.

Указала је и да је недавно донет и Закон о поједностављеном радном ангажовању сезонских послова у пољопривреди.

"Ови други послови који се код нас често називају сезонским пословима – грађевинарство и угоститељство нису законом регулисани и закон се искључиво односи на запослене сезонске раднике у пољопривреди", додала је Јевтовићева.

Конобари и кувари највише одлазе у Хрватску 

Наши људи највише иду у Хрватску. Према неким статистикама, око 70.000 упражњених радних места има на приморју.

"Плате су између 500 и 2.000 евра у зависности од тога шта раде. Конобари од 600 до 800, кувари зараде до 2.000, спасиоци тј. чувари плажа око 600 евра. У 99,9 одсто случајева обезбеђен је смештај и исхрана и ради се између 12 и 14 сати. Очигледно да су људи који одлазе тамо направили неку калкулацију да им је то исплативо", нагласила је Јевтовићева.

Објаснила је да неко у иностранство може да оде у сопственом аранжману, нпр. преко огласа у новинама, и у већини случајева се инциденти дешавају таквим људима који у сопственој режији одлазе код непроверених послодаваца.

Истиче да постоје лиценциране агенције које се тиме баве и на сајту Министарства се налази њихов списак. "Једино како могу да се заштите јесте да оду преко тих проверених посредника", навела је Јевтовићева.

Нагласила је да послови којима се наши радници баве у иностранству углавном нису сезонског карактера, то су већином занатска занимања – возачи, аутомеханичари, вариоци, возачи камиона, кувари, магационери.

Истиче да су то нека занимања која и нама недостају. "Ја се надам да ће систем дуалног обазовања довести до тога да ће се људи вратити неким занимањима која су дефицитарна", рекла је Јевтовићева.

Олакшава ли апликација пријаву радника?

Уведена је и апликација којом би требало да буде поједностављено пријављивање сезонских радника, а Јевтовићева сматра да тиме процедура није много поједностављена, јесте електронски начин, али да већина људи у руралним подручјима нема сигнал за мобилни телефон, а ни приступ интеренту.

"Ако сезонски радник ради у преподневној смени он мора да буде пријављен истог дана до десет ујутру, ако ради у поподневној смени до два или три. Уколико немате приступ интернету то је немогућа мисија", рекла је Јевтовићева.

Додала је да је предлог био да се тиме баве људи у месним канцеларима, али ти људи који раде у месним канцеларијама имају и своја имања.

Према њеном мишљењу, тај систем је могао да буде мало флексибилнији. Међутим, тај систем је и добар за раднике, јер им гарантује осигурање у случају повреде на раду и пензијски стаж.

Напоменула је да је важно знати и да се људима који су промаоци социјалне помоћи та помоћ не укида уколико су ангажовани на сезонским пословима.