Представљен програм "Студирај у Србији" намењен страним студентима

У Београду је представљен програм "Студирај у Србији" представницима 20 земаља Европе и Азије.

Страни студенти стижу у нашу земљу уколико сами финансирају студије или кроз Еразмус плус програм Европске уније. Међу њима је и Линус, који је из Немачке стигао у Kрагујевац.

"На универзитету у мојој земљи има више могућности, али овде ми је лепше. Научио сам како да са мањим могућностима могу да научим исто ако не и више из области хемије", каже Линус Куклинг са Института за хемију у Крагујевцу.

Уз позив "Студирај у Србији" истоимени програм треба да у нашу земљу доведе што више страних студента. Да знање постане наш извозни адут, наши Универзитети им нуде 130 студијских програма на енглеском језику.

"Свакако углед земље је на првом месту. Није минорна ни зарада. Ако кажем да један Kипар са 20.000 страних студената има приход од милијарду евра. Само Новосадски универзитет има дупло већи капацитет. Можда и на првом месту је останак младих који могу да нађу себи место на унверзитету", наглашава министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.

Од 100.000 студената, колико се школује на Универзитету у Београду, 5.000 је из иностранства.

"Педесет одсто су студенти из бивших југословенских република, који заправо говоре српски језик, како год га они звали у њиховим државама. Тако да је интенција министарства и универзитета да привуку што већи број под знацима навода правих страних студената", истиче Ненад Зрнић.

Нуди се оно што Србија тренутно најбоље има - углавном инжењерске и студије медицине, фармације, пољопривреде. 

"Данашња презентација даје нам јаснију слику о високом образовању у Србији. Међу младим Индонежанима популарне су ваше студије пољопривреде и медицине", каже амбасадор Индонезије Мохамед Чандра Видја.

Успостављене студентске везе касније постају привредне и економске.

"У Палестини је чак и група наших бивших студената основала политичку странку и кандидовала се на изборима -то су индиректни амбасадори наше земље са којима сутра можемо да послујемо", каже управитељ Фондације Teмпус Maрија Филиповић Ожеговић.

Из региона Западног Балкана у Србији тренутно студира 9.000 студената, док је њих 1.500 самофинансирајућих, ван овог региона.