Насиље у породици, како разбити тишину

Три пуцња у груди жени од које се разводи, а онда себи метак у главу. Након што му је истекла забрана приласка, супруг је са једногодишњим дететом сачекао испред зграде. Сада се двадесетпетогодишњакиња бори за живот, иако је надлежнима пријавила насиље.

"Када имамо ово напуштање, покретање судског поступка, пријављивање насиља и поседовање оружја, онда том професионалцу који процењује ризик треба да буде јасно да се овде ради о високом ризику, а не о ниском или средњем за шта се изриче хитна мера. Нама је проблем што тужиоци у тим високо ризичним случајевима не одређују задржавање, што не предлажу одређивање притвора да би се спасио живот", истакла је Вања Мацановић из Аутономног женског центра. 

За притвор, ипак, кажу у надлежном тужилаштву, треба да се испуне строго прописани услови.

"У пракси се то цени да ли је неко осуђиван, ако је осуђиван то баш може да указује на то да он може да понови дело, да се види да не поштује закон. Да ли је прекршајно кажњаван, да ли је било раније понављаних случајева", навео је Иван Марковић, заменик тужиоца Трећег основног тужилаштва.

А случајеви пријављивања насиља су и даље права реткост. Према подацима, трећина жена мисли да је насиље у породици приватна ствар и да се треба и решавати у том кругу.

"Многе жене су управо и разочаране овим ситуацијама које се дешавају, поред пријаве и поред тога што је изречена мера забране, нажалост се десе трагичне ситуације. Избегавају због тога и да пријаве, јер не верују заправо институцијама. А с друге стране највећи број је оних које ћуте, које трпе и које сматрају да је то њихова судбина", рекла је Весна Станојевић, координаторка Сигурне куће.

Пракса је показала да о томе ћуте и људи из најближе околине. Иако насиље могу анонимно да пријаве, готово никад не реагују.

"Кад видите да она већ има психолошке знаке, да је уплашена, да избегава сваки контакт, да се самоизолује, онда је време да се потражи нека помоћ", истакла је Тања Игњатовић из Аутономног женског центра.

У Аустрији, на коју се Србија угледала приликом доношења закона, постоје центри за насилнике где са њима раде стручњаци. У Србији не постоји ни могућност да сваки насилник по изласку из затвора добије свог социјалног радника.