Насиље у породици, како разбити тишину

Од почетка године у породичном насиљу убијено је 11 жена, док је прошле године тај број био за 20 већи. Према подацима свака трећа жртва је насиље претходно пријавила, а њихове убице су најчешће били супрузи и партнери. И жена коју је супруг у понедељак упуцао на Новом Београду, пријавила је насиље.

Три пуцња у груди жени од које се разводи, а онда себи метак у главу. Након што му је истекла забрана приласка, супруг је са једногодишњим дететом сачекао испред зграде. Сада се двадесетпетогодишњакиња бори за живот, иако је надлежнима пријавила насиље.

"Када имамо ово напуштање, покретање судског поступка, пријављивање насиља и поседовање оружја, онда том професионалцу који процењује ризик треба да буде јасно да се овде ради о високом ризику, а не о ниском или средњем за шта се изриче хитна мера. Нама је проблем што тужиоци у тим високо ризичним случајевима не одређују задржавање, што не предлажу одређивање притвора да би се спасио живот", истакла је Вања Мацановић из Аутономног женског центра. 

За притвор, ипак, кажу у надлежном тужилаштву, треба да се испуне строго прописани услови.

"У пракси се то цени да ли је неко осуђиван, ако је осуђиван то баш може да указује на то да он може да понови дело, да се види да не поштује закон. Да ли је прекршајно кажњаван, да ли је било раније понављаних случајева", навео је Иван Марковић, заменик тужиоца Трећег основног тужилаштва.

А случајеви пријављивања насиља су и даље права реткост. Према подацима, трећина жена мисли да је насиље у породици приватна ствар и да се треба и решавати у том кругу.

"Многе жене су управо и разочаране овим ситуацијама које се дешавају, поред пријаве и поред тога што је изречена мера забране, нажалост се десе трагичне ситуације. Избегавају због тога и да пријаве, јер не верују заправо институцијама. А с друге стране највећи број је оних које ћуте, које трпе и које сматрају да је то њихова судбина", рекла је Весна Станојевић, координаторка Сигурне куће.

Пракса је показала да о томе ћуте и људи из најближе околине. Иако насиље могу анонимно да пријаве, готово никад не реагују.

"Кад видите да она већ има психолошке знаке, да је уплашена, да избегава сваки контакт, да се самоизолује, онда је време да се потражи нека помоћ", истакла је Тања Игњатовић из Аутономног женског центра.

У Аустрији, на коју се Србија угледала приликом доношења закона, постоје центри за насилнике где са њима раде стручњаци. У Србији не постоји ни могућност да сваки насилник по изласку из затвора добије свог социјалног радника.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво