У борби против дискриминације жена још 28 препорука

Почетком ове године делегација Србије коју је предводила директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић Комитету за елиминацију дискриминације жена представила је извештај Србије о спровођењу те конвенције и међународних обавеза на овом плану у нашој земљи.

Комитет је Србији упутио препоруке о томе шта је потребно предузети у наредном периоду.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Сузана Пауновић рекла је да су почетком године били у прилици да представе четврти периодични извештај Комитету, који обухвата период од четири године и показује све активности државе на спровођењу конвенције.

Ккао је истакла, Комитет је поздравио оно што је урађено у те четири године и дао смернице шта треба радити у периоду до 2021. године када је следећи извештај.

"Имамо 28 препорука и оне се углавном односе на заштиту дискриминације жена, посебно је Комитет указао на проблеме вишеструке дискриминације и неопходност да се на том плану појачају активности - препорука је да се ураде додатна истраживања положаја жена на селу, ту препоруку до сада нисмо имали", рекла је Пауновићева.

Према њеним речима, Комитет указује да треба наставити са активностима на унапређењу положаја жена са инвалидитетом, Ромкиња, економског оснаживања жена и да је потребно повећати број жена које учествују у политичком животу посебно на локалном нивоу.

Проблем вишеструке дискриминације жена 

Вишеструка дискриминација значи, објашњава Пауновићева, да се на пример, жене са инвалидитетом, поред чињенице да су припаднице женског пола, имају ивалидитет, суочавају  са разним видовима дискриминације по више основа, имају проблем у запошљавању, обезбеђувању здравствене заштите. 

"То је вишеструка дискриминација и сложенија је од дискриминације других жена. То је тема на којој смо већ почели да радмо и то је озбиљан и сложен посао", каже она.

Говорећи о томе шта ће се урадити да не би остало мртво слово на папиру, Пауновићев каже да је почео је рад на препорукама тако што се ресори у Влади задужују за спровођење сваке од ових препорука, а утврдиће се и рок који је потребан да свака појединачна препорука буде спроведена.

"Проблем је што немамо довољно професионалних капацитета, у појединим ресорима је неопходно додатно запошљавање као што је систем социјалне заштите, који треба да одговори на бројне изазове, као што је превенција насиља у породици, да реагују први као систем", рекла је Пауновићева.

"Други проблем је чињеница да морамо континуирано подизати знања и вештине људи који раде и примењују законе и лична одговорност за пропусте који се праве у послу", рекла је она.

Жене које су дискриминисане боје се да пријаве проблем да не би остале без посла.

"Урадили смо озбиљан напредак, не само извршна власт односно Министарство, НСЗ - имамо озбиљне резултате које је напаравила Служба поверенице за заштиту равноправности, подигнута је свест о томе да је неопходно да се дисриминација пријави да би се реаговало", указује Пауновићева.

Потребно је радити на јачању свести, истакла је је директорка Канцеларије за људска и мањинска права.

Број препорука нешто мањи у односу на земље у региону 

"За четири године које су за нама урадили смо доста на унапређењу стратегија тако и законодавног оквира и бројни закони су промењени, који се тичу унапређења положаја жена, статистика је унапређена, види се помак на боље али морамо спровести 28 додатних препорука, то ће се дешавати у коинтинуитету", рекла је она.

Код нас је број препорука нешто мањи у односу на земље у региону, области су сличне, сличне су теме али оно по чему се разликујемо је да смо једини успоставили механизам кроз који пратимо како се све спроводи у пракси, каже Пауновићева.

Како је истакла, крајем септембра у УН биће представљен механизам кроз који се прати спровођење препорука.

"Једна смо од ретких земаља чланица УН која има овакав механизма и то заиста показује до које мере смо посвећени као држава да ништа од онога што смо преузели као међународне обавезе, усвојили као законе, не остаје мртво слово на папиру", закључила је Пауновићева.