Позив на хуманост, једно да продужи најмање пет живота

За Уроша је ново срце стигло у последњем, али правом тренутку. Неколико дана после трансплантације "Супермен" из Шида за Дневник РТС-а рекао је да је био мало уплашен пред улазак у салу, али и да се супер осећао када је чуо прве откуцаје срца.

"Од момента када је кренула еxплантација, до момента када то срце проради у телу другог човека, не сме да прође више од четири сата. Поента медицине је да се људима продужи живот, и поправи квалитет живота. Наравно да када спасете један млад живот да то изазива посебно одушевљење код људи који су то радили", објашњава проф. др Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију КЦС-а.

У серијалу Сан ургентне ноћи, који се емитује на РТС-у, забележена је трка са временом, од тренутка када породица да сагласност за трансплантацију, до тренутка када нечији органи поново оживе у телима пацијената за које је та интервенција једини лек. Годину дана после трансплантације, и Урош живи другачији живот.

"Сад се осећам супер, могу све – идем у школу, на трчање, могу мало и на баскет, али моги и да  прошетам са друговима до града.

Урошева мајка наводи да је он сада здраво дете које нема неких великих ограничења.

Од почетка године сагласност за трансплантацију дало је шест породица. Србија је по броју трансплантација и даље готово на самом дну европске лествице иако статистика каже и да су 20 пута веће шансе да нам током живота затреба трансплантација него да будемо донор.

"Ова прича је и савремена и безвремена, савреман јер користимо сва достигнућа модерне медицине, а безвреман јер је то прича о љубави, да је човек човеку брат а не вук", истиче др Наташа Петровић из Ургентног центра.