Пола века Књижевне историје

Та 1968. по много чему била је специфична. Дух новог времена дошао је у различите сфере друштва, а као израз потребе да се крене у корак са модерном науком, покренут је и нови књижевни часопис.

"Тако су и те шездесете године биле значајне и за науку о књижевности и књижевну критику. Тада наука почиње да хвата корак са светским токовима и у њу продиру модерна књижевно-научна истраживања", каже Марко Аврамовић, секретар часописа Књижевна историја.

Уредник часописа др Бојан Јовић истиче да је Књижевна историја увек имала за циљ да споји угодно са корисним – да се у њој нађу озбиљне књижевнотеоријске, књижевнокритичке и књижевноисторијске расправе, али и да се шира, заинтересована публика не осети одбаченом.

Током протеклих пет деценија много тога се променило, па и Књижевна историја, кажу уредници, настоји да заинтересује и ширу публику, али и да сачува озбиљан научни приступ. За научнике остаје незаобилазно штиво, а за нову публику се бори наизглед неочекиваним темама.

"То се може видети и по специфичним тематима који су посвећени односу књижевности и арехологије, књижевности и економије", каже Јовић.

Марко Аврамовић указује да, кад се погледа ових 50 година, часопис представља историју наше критике у малом. Свако ко се бави проучавањем књижевности, мора да консултује и овај часопис, рекао је Аврамовић.

Готово да нема значајног имена у науци о књижевности, а да га нема на страницама Књижевне историје. Часопис се налази и на референтним међународним листама, излази три пута годишње у штампаном облику, а целокупан садржај доступан је и на званичном сајту.