Одлазак младих из Србије може се зауставити, ево како

Плус од милијарду и двеста милиона евра, колики је прошлогодишњи извоз ИТ услуга, анулиран је минусом који је направио одлазак младих из земље. Толико је, рачуна се, државу коштало школовање 35.000 људи који су из ње отишли. Србија је остала без довољно занатлија, инжењера, лекара, ИТ стручњака.

"Високообразовне позиције, поред тог економског момента, захтевају и друге факторе квалитета свог живота. То је улагање компанија у њих, осећај да могу професионално да се развијају, простор за неки лични развој", истиче проф. др Драган Лончар, продекан за сарадњу Економског факултета у Београду са привредом.

По способности да задржи таленте, Србија заузима 134. место на листи 137 земаља. Поједине компаније се труде да промене ту статистику.

Драгомир Костић из Атлантик групе каже да у тој фирми омогућавају радницима да имају флексибилно радно време у складу са њиховим потребама.

"Увели смо и могућност да запослени иду на 'сабатикал', то је практично форма где је у питању плаћено одсуство у трајању од неколико месеци, најчешће је у питању дошколовавање или решавање неких приватних ситуација", наводи Костић.

Тешко до стручне снаге 

Незадовољни одлазе у иностранство, остављају незадовољне привреднике, који теже него икада до сада налазе стручне раднике.

Председница Управног одбора Српске асоцијације менаџера Јелена Булатовић сматра да привреда треба да сарађује са универзитетима.

"Треба у раним процесима да буде укључена у креирање курикулума за одређене позиције које сада можда нису присутне на факултетима, затим конкретна решења како младима олакшати, рецимо, добијање стамбених кредита", рекла је Булатовићева.

Држава уверава да ради на решавању проблема – формирала је Координационо тело које би требало да успори одлазак, врати оне који су отишли, али и привуче раднике из иностранства.

"Без привредника нама ово Координационо тело и мере које би предузели не играју никакву улогу. Ми треба да имамо приватни сектор где ћемо те људе запослити", указује Бојана Станић, државна секретарка у Министарству за рад.

Из кабинета премијерке најављују да се ради и на оснивању тела за циркуларну миграцију, које ће помоћи онима који желе да се врате у Србију. Међу њима ће најмање бити високообразованих, јер 76 одсто њих не намера да се врати у земљу.