Кубуровићева: Усвојен Закон о бесплатној правној помоћи

У уводним излагањима Министарка правде Нела Кубуровић и шеф делегације Европске уније Сем Фабирици изнели су податке о актуелном стању у законодавству, као и стандардима којима Србија тежи на путу ка ЕУ.

Скупу су се обратили шведски амбасадор Јан Лудвиг, као и организатор конференције Горан Милетић из организације Civil Rights Defenders.  

Кубуровићева је том приликом истакла посвећеност реформском процесу чији је, како је навела, крајњи циљ достизање вредности и стандарда европских држава, уз поштовање националних начела, а у циљу јачања приступа правди и једнаких права за грађане. 

Указујући на законе који су усвојени у оквиру испуњавања обавеза из Поглавља 23 - Правосуђе и основна права, Кубуровићева се посебно осврнула на Закон о бесплатној правној помоћи.

"У сусрет примени Закона о бесплатној правној помоћи (1. октобар 2019), Министарство правде ради на припреми подзаконских аката, а у наредном периоду ће почети и спровођење јавне кампање намењене широј јавности. Истовремено, планирано је спровођење обуке за различите групе пружалаца бесплатне правне помоћи, као и обуке у јединицама локалне самоуправе", навела је министарка правде. 

Примена овог закона ће, како је истакла, унапредити приступ правди за велики број грађана слабијег имовног стања.

Осврћући се на Закон о спречавању насиља у породици који је почео да се примењује 1. јуна 2017. године, Кубуровићева је навела да су до маја ове године надлежни органи размотрили преко 90.000 пријављених случајева насиља у породици.

Судови су у поменутом периоду изрекли 31.438 продужења хитне мере (забране приласка, комуникације), а израђено је 24.459 индивидуалних планова заштите жртава, прецизирала је Кубуровићева.

Нажалост, како је додала, случајеви породичног насиља са смртним исходом још увек су присутни.

Поглавља 23 и 24 (безбедност) темељи ЕУ

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да су Поглавља 23 и 24 (безбедност) темељи Европске уније, те да је за њихово доследно спровођење потребно време.

Посебно је нагласио важност процедуралних права и права на бесплатну правну помоћ, јер су то, како је навео, два важна инструмента за приступ правди.

Фабрици је такође истакао значај медијских слобода и позвао државне органе и владу Србије да предузму јаке мере за обезбеђивање слободе изражавања.

Амбасадор Шведске Јан Лудвиг, чија је амбасада подржала организацију скупа, рекао да је овај скуп тежи промоцији најбољих пракси и стандардима заштите људских права.

Горан Милетић је указао да скуп "Дани права Југоисточне Европе" на једном месту окупља правнике из различитих области, инситуције које примењују правне стандарде и међународне стандарде о заштити људских права.

"То је јако важно, јер се у последње време дешава да институције не сарађују, да правници другачије интерпретирају неке стандарде, нарочито стандарде које даје Европска конвенција о људским правима. Због тога је важно да се они скупе на једном месту и чују како је то било у другим државама, како могу да сарађују", рекао је Милетић.

Стандарди су, како каже, прилично јасни, а Европски суд је за много деценија постојања разне суитуације разматрао, па је тешко да има неких нових које нису протумачене.

"Бојим се да ако то стигне до Европског суда - да ће реакцја бити јасна и да ће Србија морати да измени тај члан закона. То је моје схватање, према ономе што постоји као пракса. У неким случајевима Европски суд може да промени праксу, али не видим разлоге за то", оценио је Милетић.