Како се живи у Великој Хочи

Велика Хоча је једно од најстаријих и највећих насеља у питомој Метохији, надомак Призрена. Становници те српске енклаве поносни на своју прошлост настоје да опстану живећи у завичају.

Насеље Велика Хоча, метох Манастира Хиландара, помиње се још 1198. године у даровном писму Великог жупана Стефана Немање.

На први поглед је уочљиво да је простор између средњовековних споменика културе Цркве Светог Стефана, парохијског дома и Дечанске винице уређен као трг. Овај виноградарски крај до доласка Мисије Уједињених нација, био је познат и ван граница Европе.

"Надамо се, иде на боље, али нажалост одлазе нам млади. То је највећи проблем. Проблем је и у томе што ми који радимо у винарији имамо велики проблем са пласманом робе. Једино продајемо у Београду", каже Саво Михајловић, произвођач вина.

До 1999. години у Хочи је живело 1.500. Срба.

"Хвала Господу и ово што је остало, остало је да на изворишту чува извор своје вере, наде и љубави, па Бога ми има нас око шесто", каже Миленко Драгићевић, протојереј-ставрофор.

Неко је преварио косовку девојку да пређе у Метохију, да ли је то тачно.

"Упознали смо се на факултету у Косовској Митровици и решили да дођемо и ту живимо", каже Нинослав Михаиловић, Хочанин.

Наставница Тамара из Грачанице каже да ради у ОШ "Светозар Марковић" у Великој Хочи где предаје српски језик. 

"Лепо ми је, задовољна сам, деца су дивна", рекла је Тамара.

У средњовековним светињама у Великој Хочи венчавају се млади. Плач среће зачуо се од Божића у три породице те српске средине у Метохији.

број коментара 0 Пошаљи коментар