Дуг пут до правде, могу ли судови бити ефикаснији

Иако је Закон о заштити права на суђење у разумном року усвојен пре три године донео одређени помак, на правду се и даље дуго чека, неретко и више од десет година. Један од предлога за решење тог проблема долази од Заштитника грађана, који сматра да је неопходно да неко ван судова контролише рад судске управе.

Пре 11 година са још три породице остао је без крова над главом. Због попуштања шипова на изградњи суседне вишеспратнице, њихове куће су се урушиле. Тужили су инвеститора и надлежне на том градилишту, али већ више од девет година чекају правду.

"Остали смо без кућа још 2008. и и даље их немамо, нити имамо било какву надокнаду. Ту су се измењале и судије, и реформе судства, све смо то ми пропратили", рекао је Владимир Лазић из Београда.

Иако је пре три године донет Закон о заштити права на суђење у разумном року, суђења и даље дуго трају. Због повреде овог права само у прва четири месеца 2019. године Државном правобранилаштву поднето је 1.142 захтева.

"У београдским судовима имамо ситуацију да се рочишта заказују само два пута годишње што је одмах у старту повреда права на суђење у разумном року. Пример таквог суда јесте Виши суд у Београду који је иначе задужен за поступање по хитним предметима", истакла је Катарина Голубовић, председница Комитета за људска права.

На непримерено дугачка суђења указује и заштитник грађана. Половина притужби која стигне на његов сто односи се управо на дужину спорова.

Заштитник грађана Зоран Пашалић рекао је да се 83 одсто свих пресуђених обраћања наших грађана суду у Стразбуру односи на дужину трајања поступка.

"Које су могућности наших грађана пре тога, пре него што се обрате Стразбуру – или да се обрате суду који је прекорачио тзв. разумни рок или да се обрате председнику суд из истих разлога, притужбом. У том случају опет одлучује суд који је прекорачио време", нагласио је Пашалић.

Ипак, подаци показују да су помаци направљени – на крају 2012 године било је око три милиона и 200 хиљада нерешених предмета, док смо 2018. годину завршили са милион и 700 хиљада таквих предмета.

"Што се тиче дужине трајања постпупака у судећим материјама у 2012. години дужина трајања била је 534 дана, а у 2018. години 270 дана. То све говори да се поправља ефикасност правосуђа, мада ми још нисмо задовољни јер увек треба тежити бољем", каже Драгомир Милојевић, председник Врхавног касационог суда.

Е-суд побољшао ефикасност суда

Бољој ефикасности допринело је увођење е-суда. Захваљући умрежавању судије више не могу да одлажу рочишта због тога што нпр. управа није доставила документа. Упућени тврде да би се изменом неких техничких ствари до пресуда брже стизало.

"Тврдим да је записник и начин вођења записника рак рана судских поступака у Србији, како кривичних тако и парничних. Тврдим да увођењем тонског снимања суђења свануће свим процесним учесницима", поручио је Југослав Тинтор, председник Адвокатске коморе Београд.

Судови морају да буду ефикаснији, наводи се и у извештају Европске комисије о напретку Србије за 2018. годину.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(недеља, 26. мај 2019, 14:34) - anonymous [нерегистровани]

Nas sistem je takav na zalost

Ljudi ovo je Srbija 2019. godine, zar stvarno ocekujete da zakon i pravda budu uvek na istoj strani ?

(недеља, 26. мај 2019, 11:43) - Aleksandar [нерегистровани]

Sudstvo

Kad sudije ne budu korumpirane i ne sudile na osnovu pritisaka politicara onda pravda moze biti efikasna. Ovako nam ostaje los sistem.