Дрво из времена Немањића још расте на Космету

У порти Пећке патријаршије, ту где су столовали српски патријарси и архиепископи, окупљали учени теолози, врсни књижевници и даровити уметници, више од седам векова, расте и рађа црни "шам" дуд.

Као природна реткост, први пут је стављен под заштиту 1957, а од 1993. је, као добро од изузетног националног значаја, у првом степену заштите.

Претпоставља се да га је посадио архиепископ Сава Други, синовац Светог Саве, половином 13. века, а да је садницу дуда донео из покрајине Шам у данашњој Сирији.

Под његовим крошњама, 1690. године Арсеније Чарнојевић је одржао Сабор, на коме је одлучено да српски народ крене у велику сеобу ка Војводини.

Дуд је остао да чека и чува светиње. Половином двадесетог века, стабло му је, после удара грома, пукло, али су се из полеглих грана развиле нове крошње.

Шест векова после саднице шам дуда, у Велику Хочу, у Метохији, стигле су јерусалимске реликвије, у кућу Хаџи Симину: иконе, седефни крстови и свеће.

Све то се и данас чува у "јерусалимској соби", у кући од ћерпича, која је споменик културе под заштитом државе. 

Јелена Спасић из Велике Хоче указује да се тамо налази икона, донета из Јерусалима 1865.

"Мој чукундеда је тада ишао са своја два брата, то је велико благо наше породице. Чувамо, преносимо даље, оно што је нама пренето са колена на колено, јер то је наша историја, то је наша прошлост, то је наша вера, и то је оно што смо ми", каже Јелена Спасић.

Попут зелених грана "шам" дуда у манастирском комплексу, на обали Пећке Бистрице, и јерусалимска соба и село које чува завет предака, одолевају вековним искушењима и новим животом обећавају трајање.