Времеплов (25. мај 2019)

Светски дан борбе против мултипла склерозе, Међународни дан нестале деце, Дан Африке, Дан пријатељства Србије са народима Африке, Национални празник Аргентине и Јордана, Дан царинске службе Србије

1681. - Умро Педро Калдерон де ла Барка, шпански књижевник
(Мадрид, 17. 01. 1600 - Мадрид, 25. 05. 1681)

1786. - Умро Стјепан Зановић, гроф, књижевник и пустолов
(Будва, 28. 02. 1751 - Амстердам, 25. 05. 1786)

1803. - Рођен Ралф Валдо Емерсон, амерички књижевник
(Бостон, 25. 05. 1803 - Конкорд, 27. 04. 1882)

1826. - Рођен Данило I, црногорски књаз
(Његуши, 25. 05. 1826 - Котор, 01. 08. 1860)

1847. - У Београду отворено Прво српско купалиште и пливалиште

1856. - Рођен Луј Феликс Франсоа Франше д' Епере, француски маршал и војсковођа, почасни војвода српске војске, академик
(Оран, 25. 05. 1856 - Алби, 08. 07. 1942)

1873. - Умро Константин Данил, сликар
(Лугош, 1802 - Велики Бечкерек, 25. 05. 1873)

1882. - Рођен Драгутин Гавриловић, мајор
(Чачак, 25. 05. 1882 - Београд, 19. 07. 1945)
Славу националног јунака мајор Драгутин Гавриловић стекао је у Првом светском рату, као командант 2. батаљона 10. кадровског пука, који је водио херојску одбрану Београда против Аустријанаца, у Доњем граду Београдске тврђаве. Седмог октобра 1915, око 14.30 часова, мајор Гавриловић командовао је, са сабљом у руци, полазак у јуриш: "Тачно у три часа
непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда је избрисала наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд! "Мајор Гавриловић је преживео тај јуриш. Учествовао је и у пробоју Солунског фронта. У Другом светском рату био је у заробљеништву, одакле се вратио тешко болестан и умро у Београду 1945. године.

1897. - Умро Емилијан Јосимовић, први српски урбаниста, академик
(Стара Молдава, 1823 - Сокобања, 25. 05. 1897)
Јосимовић је завршио техничке и математичке школе и познату Политехнику Универзитета у Бечу. У Београд се вратио 1845. године. Био је професор Лицеја, професор и ректор Велике школе, предавао на Артиљеријској школи и био рецензент пројекта трасе прве железничке пруге у Србији, коју је сачинио Француз Кис.Аутор је првог Статута Београдског певачког друштва и један од учесника уређења ентеријера Народног позоришта у Београду. Био је редовни члан Друштва српске словесности, а од 1886. године почасни члан Српске краљевске академије. Оснивач је и први председник техничке дружине, данас Друштво инжењера и техничара. Његово најпознатије дело је "Објашњење предлога за регулисање оног дела Београда што лежи у Шанцу", објављено

1867. године. Резултат је Јосимовићевог трогодишњег рада - геодетског снимања "турског" дела Београда и израде плана регулације, а имао је за циљ да оријенталну варош замени град који ће бити грађен у маниру регулационог урбанизма Европе тога времена. Схвативши изванредну вредност Калемегдана, предложио је да се тврђава и њена околина уреде као градски парк. На почетку Кнез Михаилове улице постоји камено обележје које подсећа пролазнике да је ту улицу, 1867. године, реконструисао Емилијан Јосимовић, а његово име носи и улица поред Дома Војске Србије, која има само два кућна броја - 2 и 4.

1901. - Рођен Миленко Живковић, композитор и диригент, професор, ректор и декан Музичке академије у Београду, академик
(Београд, 25. 05. 1901 - Београд, 29. 06. 1964)

1922. - Рођен Енрико Берлингуер, италијански политичар, генерални секретар Комунистичке партије Италије
(Сасари, 25. 05. 1922 - Падова, 11. 06. 1984)

1922. - Основана прва пулмолошка школа у Србији

1927. - Рођен Роберт Ладлам, амерички књижевник
(Њујорк, 25. 05. 1927 - Њујорк, 12. 03. 2001)

1929. - На сцени Народног позоришта у Београду изведена премијера Нушићеве комедије "Госпођа министарка" у режији Витомира Богића

1929. - Рођена Беверли Силс, америчка оперска певачица
(Њујорк, 25. 05. 1929 - Њујорк, 02. 07. 2007)

1937. - Рођена Вера Јефтимијадес, архитекта, мачевалка, председник Мачевалачког клуба "Црвена звезда"
(Београд, 25. 05. 1937)

1939. - Рођен др Тибор Варади, правник, експерт за међународно право, професор Универзитета у Новом Саду, министар правде Савезне Републике Југославије, академик
(Зрењанин, 25. 05. 1939)

1940. - Енглески професор Александар Флеминг открио пеницилин

1943. - Умро Милутин Ивковић Милутинац, лекар, фудбалски репрезентативац, унук војводе Радомира Путника
(Београд, 01. 03. 1906 - Јајинци, 25. 05. 1943)

1944. - Извршен десант на Дрвар под шифрованим називом "Коњички скок"

1949. - У Земуну пуштена у рад прва фабрика пеницилина у Југославији

1950. - Рођена Славица Смиљанић, продуцент Културно - уметничког програма Телевизије Београд
(Београд, 25. 05. 1950 - Београд, 21. 04. 2007)

1951. - Рођен Крунослав Хулак, хрватски шаховски велемајстор, првак Југославије
(Осијек, 25. 05. 1951 - Загреб, 23. 10. 2015)

1953. - Рођен Станко Црнобрња, ТВ и филмски редитељ и сценариста, теоретичар медија и публициста, професор Факултета за медије и комуникације у Београду
(Београд, 25. 05. 1953)

1962. - Умрла Зора Петровић, сликар, професор Академије ликовних уметности у Београду, академик
(Добрица, 17. 05. 1894 - Београд, 25. 05. 1962)

1963. - Основана Организација афричког јединства (ОАC), овај датум обележава се као Дан Африке

1979. - У Њујорку нестао шестогодишњи дечак Итан Пац, тим поводом 25. мај се обележава као Светски дан нестале деце

1988. - Скупштина Србије донела Закон о забрани пушења у јавним и радним просторијама

1993. - Резолуцијом 827 Савета безбедности ОУН основан Међународни кривични трибунал за бившу Југославију у Хагу

1996. - Умро Зоран Маркуш, ликовни критичар
(Земун, 19. 01. 1925 - Београд, 25. 05. 1996)

1998. - Умро Дејан Ћорковић, ТВ режисер
(Глина, 1930 - Београд, 25. 05. 1998)

2001. - Умро Алберто Диаз Гутиерез (Корда), кубански фотограф, аутор широм света познате фотографије Че Геваре
(Хавана, 14. 09. 1928 - Париз, 25. 05. 2001)

2002. - Умро Зоран Ратковић, позоришни глумац и редитељ
(Београд, 08. 09. 1937 - Београд, 25. 05. 2002)

2002. - Умро Зоран Јанковић, ватерполиста, репрезентативац Југославије, привредник
(Зеница, 08. 01. 1940 - Београд, 25. 05. 2002)

2004. - Умро др Немања Вурдеља, неуропсихијатар, професор Медицинског  факултета у Новом Саду
(Личко Петрово Село, 06. 06. 1906 - Нови Сад, 25. 05. 2004)

2010. - Умро Ерих Кош, књижевник и преводилац, академик
(Сарајево, 15. 04. 1913 - Београд, 25. 05. 2010)

2010. - Умро Сифиво Нтшебе, јужноафрички оперски певач, "црни Павароти"
(Порт Елизабет, 28. 06. 1974 - Порт Елизабет, 25. 05. 2010)

2010. - Умрла Добрила Шокица, глумица, првакиња Драме Српског народног позоришта у Новом Саду
(Крагујевац, 24. 09. 1934 - Нови Сад, 25. 05. 2010)

2014. - Умро Војћех Јарузелски, пољски генерал и политичар, премијер и  председник Пољске
(Куров, 06. 07. 1923 - Варшава, 25. 05. 2014)

2015. - Умро Ивица Кајдочи, новинар Радио Суботице, дописник листа "Спорт"
(Бајмок, 1946 - Суботица, 25. 05. 2015)

2016. - Умро Слободан Машић, архитекта, графички дизајнер, први независни издавач у Југославији
(Београд, 03. 09. 1939 - Београд, 25. 05. 2016)

2016. - Умро Миодраг Стојановић, академски сликар
( 1938 - Београд, 25. 05. 2016)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво