Кафе 16, место за уживање и обуку деце из Свратишта

Упркос томе што су често невидиљиви за систем, Алберт и Мерсуд сада су под будним оком свих у Kафеу 16. Након изласка из Свратишта, ушли су у програм обуке за конобара, а свакодневно осим теоријске наставе уче се и основама угоститељског заната. Ево шта им се највише допада.

"Најзанимљивије ми је то што сам упознао људе, а после тога ми је најзанимљивија пракса, јер желим да радим. Иначе, јако је важно имати праксу, и не само праксу, већ и да учиш како се понашаш“, објашњава 22-годишњи Мерсуд Зорјани. 

На првом месту је и његовом другу, а једино занимљивије од праксе му је да замисли себе у будућности.

"У овом послу наравно да видим себе, а и у будућности бих волело да се бавим овим послом. Али што је најважније, волео бих да са свим колегама овде или пријатељима, да их тако назовем, да отворим један кафић и да радимо сви заједно", открива Алберт Матић.

До тада у овом кафићу стичу знање, најпре формално, јер су управо за такво ускраћена деца која живе или раде на улици. Потом се уче социјалним вештинама.

"Те вештине су потребне за овај посао, где ће они разговарати са гостима, где ће разбијати те говорне баријере. У многим случајевима морамо мало да коригујемо српски језик, који није њихов материјални језик и ако јесте доста га лоше причају и искварен је. А што се тиче конобарисања и шанкерисања то у принципу није уопште тешко, све се то учи јако брзо", каже ментор Милан Оташевић.

Оно што се најтеже учи, према речима њихових ментора, јесте стицање самопоуздања. За многе младе, највећа етикета је то што долазе са улице или из неформалних насеља, па себе често не сматрају равноправним члановима друштва.

"Дајући им прилику да буду корисни чланови друштва, да буду финансијски независни и да буду радно способни, они повратно стичу самопоуздање и развијају позитивну слику о себи. И тиме са много више снаге и слободе прилазе окружењу и то је и те како важно поље када причамо о борби против дискриминације и предрасуда", напомиње специјална педагошкиња Емилија Гојковић.

Битка је добијена тек када се читав процес заврши, односно када се запосле. Баш то је иосновни циљ Kафеа 16, који функционише као социјално предузеће и све што приходује улаже у обуке деце која су изашла из Свратишта.

"Ми кроз овај програм покушавамо да повећавамо шансе за њихово формално запослење, оно што ми овде нудимо њима је кажем обука, пракса. Они добијају прилику да овде почну и да раде, тако да би добили времена да и те вештине изграде колико год је могуће, а исто тако помажемо им на крају да нађу тај неки нови посао", истиче Јасна Братичевић из Свратишта за децу у Београду.

У преходној генерацији од десет полазника двоје је успело да се запосли. Ове године број полазника је исти, а у Свратишту се надају да ће више њих успети да дође до посла. какви ће бити конобари сазнаћемо на јесен када је и планиран завршетак овог програма. А тада су нам обећали праву домаћу кафу.