За паметне градове потребни паметни грађани

Пројекат "Паметни градови" који је започет у сарадњи са кинеским партнером подразумева увођење различитих сервиса који олакшавају живот грађана. За почетак у – Београду, Новом Саду и Нишу.

"Ти сервиси ће бити нове дигиталне технологије у смислу олакшавања живота грађана Србије, где пре свега мислимо на сервисе који се односе на уређење саобраћаја кроз паметне семафоре, уређење паркинг простора", наводи Драгослав Павловић, директор ЈKП "Медиана" Ниш.

Зоран Радојичић, градоначелник Београда наводи да ће увођење различитих сервиса бити корисни за грађане.

"Од тога да ћемо имати информације око самог прикупљања отпада преко рационалнијег коришћења осветљења, преко тога да ће зграде бити енергетски ефикасне преко комуникације коју ће грађани имати са локалном самоуправом, све су то концепти које ћемо имплементирати", објашњава Радојичић.

Ове године се први пут спроводи програм – Паметан град безбедан град, који подразумева смањење загађења, прелазак на чистије видове превоза и грејања.

"Морамо да генеришемо нове технологије и моделе који ће живот грађана у градовима учинити једноставнијим, безбеднијим сигурнијим, флексибилнијим, наравно морају да буду и  јефтинији. За паметне градове потребни су паметни грађани који живе у хармонији са технологијом", наводи Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој.

Kопенхаген важи за најпаметнији град, а Љубљана има титулу најчистијег града Европе. Из ње стиже иницијатива за регионално повезивање ради ефикаснијег и чистијег саобраћаја, развијања нових производа, туризма и привлачења велких компанија на Балкан.

"Ми смо спојили идеју како направити зелену балканику, значи спојити Љубљану, Загреб, Београд до Скопља и натраг од Скопља преко Црне Горе Дубровника Сплита до Љубљане", наводи Дарко Левичар из Kластер словенске аутомобилске индустрије.

Процене су да ће 2025. године 70 одсто становништва живети у градовима, а да би тај живот био квалитетан мораће да се мењају и градови и навике људи.