Ревизори контролишу општине, ко највише вара

Грешке у финансијским извештајима корисника јавних средстава најчешће се појављују код одређених трансакција које нису исказане, мање су исказане или су исказане у већем износу, или када је погрешно исказана организациона, економска и функционална класификација, рекао је у Јутарњем програму РТС-а генерални државни ревизор Душко Пејовић.

"Грешке у финансијским извештајима чине, од 217 милијарди динара, 90 одсто грешака. Десет одсто неправилности се односи на одређене активности које се раде, односно обрачуни и исплате погрешно су исплаћене", објашњава Пејовић и додаје:

"То је без правног основа. Исплаћено је за одређену активност, али, на пример, општина није надлежна да такву активност уопште исплаћује. Друго је што су више обрачунате плате. Исплаћено је тачно знамо ком запосленом, али не у износу како пропис то допушта".

Пејовић наводи да се пропусти дешавају и приликом јавних набавки. Одређене услуге и добра се набављају, а да се, како каже, уопште не спроводи поступак јавне набавке.

"Имамо сиутуацију да се преузимају обавезе изнад дозвољене апропријације. Све су то неправилности које нису потребне јавном сектору, које ремете један усклађен финансијски систем и нараушавају га", истиче Пејовић.

Поред тога што је папиролошки проблем, генерални државни ревизор наводи да неправилности уочене код корисника јавних средстава могу да створе потенцијални ризик појаве превара.

Препоруке за уочене неправилности 

Међу локалним самоуправама које су добиле негативне оцене у финансијском извештају и извештају за правилност пословања су Блаце, Гаџин Хан, Љиг, Лапово.

Пејовић истиче да су корисницима јавних средстава код којих су утврђене неправилности дате препоруке и да очекује да у одазивним извештајима доставе доказе да су те откривене неправилности отклоњене.

"Имамо одступања или пропусте који су фундаментални, односно материјално значајни, а имамо и случајеве који су безначајни. На оне безначајне указујемо, а не уводимо у наше извештаје, а оне који су материјално значајни, који носе већ ризик од неправилности, уносимо у наше извештаје и они чине износ о којем смо причали", објашњава Пејовић.

Наводи да су за прошлу годину рада поднете 33 кривичне пријаве, 18 пријава за привредне преступе против 18 правних лица и 262 прекршајне пријаве против 79 одговорних лица. Такође, ревизорска институција упутила је и 48 информација надлежним органима.

Неке кривичне пријаве и застаре, а Ревизорска државна институција нема увид у њих. Тако је од 263 кривичних пријава, застарело 129 пријава.

"Према закону ми завршавамо надлежност када је у питању кривична пријава онда када је поднесемо, и затим је преузима Тужилаштво. Нажалост, према закону Тужилаштво нема обавезу да о исходу обавести ревизора", истиче Пејовић.