Косово, векови уписани у рушевине

Од Новог Брда, рударског центра српских владара, преко најстаријег српског каменог моста у Вучитрну, до тврдњи да средњовековне цркве на Космету не припадају Србима, већ су албанско наслеђе, прекраја се историја у насилној игри стварања новог идентитета. Брана су само истина и знање.

"Направимо један пројекат који би значио – шта да нас овде има, да се Срби нису иселили, да нас има много јужније од Ибра, и да се сва та ризница материјална и духовна дâ на увид, да бисмо знали зашто се ми то боримо за територију и зашто не пристајемо да нам је било ко отима", каже Валентина Питулић, професорка српског језика и књижевности у Богословији Светих Кирила и Методија у Призрену.

И тамо где су Срби десетковани, а њихове грађевине и дела расути унаоколо, векови се не могу лако избрисати – уписани и у рушевине, попут Светог Архангела и Куле Вишеград над њима.

Куле су браниле пут у том делу бистричке котлине, који је водио из западних, шарпланинских области, у богату призренску котлину. По свој прилици, и Вишеград је пао у руке Турцима, када и Призрен – 1455. године.

Млађи косовски Албанци српски језик или не знају или неће да говоре, а млади Срби оно што не знају о темељима своје националне културе још могу да виде и науче.

"Осећање је заиста предивно. Ипак смо ми сви, на неки начин, потекли из ових крајева, Косово је, између осталог, стара српска држава, мислим да би свако требало бар једном да дође овамо", каже Будимир Видаковић, студент из Зрењанина.

"Превише важно. Мислим да је ово зачетак нашег бића уопште и зачетак историје српског народа", каже Арсен Бјелоглав, студент из Зрењанина.

На Космет стиже све више путника из централне Србије: у Дечане, Грачаницу, Пећку патријаршију, Богородицу Љевишку, грађену управо када и Нотр Дам. У Дреници, у манастиру Девич, заболи их усамљеност монахиња, али су то и путовања у незаборав – призив свести о трајању и праву на живот.