Букуља против града – како изгледа борба са облацима

Нестабилно и кишовито време донело је много посла противградној служби у Србији. Земља се брани из 13 радарских центара, у сезоне се ушло са довољним бројем ракета, али на појединим подручјима било је штете. Запослених који раде у противграднимм центрима сетимо се углавном када падне град.

Њих шесторица су увек на опрезу, даноноћно прате небо над Србијом. Њихов основни инструмент је радар, а задатак рано откривање градоносних облака. И тако деценијама, из минута у минут.

"Посао метеоролошког техничара подразумева дежурства нон-стоп, 24 сата на радио-вези, метеоролoшка мерења и осматрања, дежурства на радару", каже Златко Исаковић, метеоролошки техничар.

Његов колега Драган Јоксимовић истиче да воде рачуна о стању стрелаца на противградним станицама, о најави и приправности, о евентуалном почетку дејства.

На њихове команде чека 164 противградних станица у 20 општина. Одавде се брани око 650.000 хектара у пет округа у Србији. Одговоран и тежак посао, за који не постоји ни дан ни ноћ, већ само задатак, сачувати усеве, воћњаке, летину која људима значи живот.

"Одмах када се испуца, одмах се и доставља, нисмо гледали ни колико је сати, неспавање и све остало, да би стрелци били попуњени. Деси се и преко 500 километара у дану да пређем", наводи Бранислав Петровић, возач и механичар.

Иако се често мисли да је свемоћна, ефикасност противградне заштите уз предузете све мере је око 60 одсто. Ови људи увек дају све од себе и зато им је кажу, најтеже, када не успеју да се изборе са небом.

"Верујте да нам се то увек деси кад град падне. Нико није оперисан од тога, од туђе несреће. Нама туђа несрећа јако тешко пада", наглашава Милан Спасић, шеф радарског центра "Букуља".

И то је, кажу, најтежа страна њиховог посла, која им пада теже од неспавања, умора, рада по киши и сунцу, одвојености од куће шест месеци у години.

"Скоро 44 године стажа, више од 22 сам провео на противградним полигонима, тако да фактички испада да смо све колеге који овде радимо више заједно једни међу другима него са породицама", каже Зоран Ничин, метеоролошки техничар.

Још годину дана гледања у облаке па Зоран иде у пензију да се, каже, коначно игра са унучићима који га чекају у Нишу. Људи из различитих крајева Србије на Букуљи живе као породица. Добра су дружина кажу, па им и посао лако пада. На врху Букуље, на висини од 696 метара, једни су другима све. Само је небо, које чувају, изнад њих.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.