Сабор СПЦ – од Космета до вакцинације деце

Под председништвом патријарха Иринеја, 9. и 10. маја одржане су прве саборске седнице у самом манастиру, да би Сабор наставио са радом у Патријашијском двору у Београду од 11. маја до завршетка овогодишњег заседања.

Патријарх је у поздравној речи на почетку прве саборске седнице указао на суштинска питања живота и мисије Српске православне цркве (СПЦ) у савременом свету.

Савремени свет је, наведено је у саопштењу, "препун, с једне стране, великих духовних изазова и искушења, а са друге стране и отворених могућности за рад на духовној обнови нашег народа".

Пажња је посвећена богослужбеном прослављању и духовно-културном обележавању осамстогодишњице стицања аутекефалног статуса (1219 - 2019), како на нивоу читаве Цркве у манастиру Жичи и у Београду, у октобру, тако и по свим њеним епархијама.

"Ваља истаћи да ће прослава бити настављена и током читаве идуће, 2020. године, а одлучено је и да се те исте године молитвено и свечано обележи још један значајан јубилеј – стогодишњица уједињења покрајинских цркава у једну јединствену Српску православну цркву и васпостављањa њеног статуса аутокефалне Патријаршије", наведено је у саопштењу СПЦ.

Сабор саслушао Вучићево и Додиково излагање

На позив Сабора, Патријаршију су посетили председник Србије Александар Вучић и председавајући Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик.

"После заседања, у свечаној дворани за пријеме, Сабор је са дужном пажњом саслушао излагања двојице српских лидера о стању и проблемима нашег народа у Србији и Републици Српској, али и шире, као и о напорима и неравноправној борби са моћницима за очување Косова и Метохије у саставу Србије и о подршци и свеобухватној помоћи државе Србије нашем народу да опстане на најсветијој српској земљи, Косову и Метохији, и, паралелно, о братској сарадњи државних органа, образовних и културних установа и свих осталих носилаца јавне одговорности у Србији и у Републици Српској, на добро нашег народа с обе стране Дрине и на његово опште добро, ма где да живи", саопштила је СПЦ.

Током Сабора одржана је и седница Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару, са извештајем о свим досадашњим радовима.

Као и сваке године, Сабор се бавио и питањима црквене просвете и стварањем услова за нормално функционисање Патријаршијске библиотеке и Музеја и Архива СПЦ. Изабран је нови вршилац дужности ректора Богословије Светог Арсенија Сремца у Карловцима, протојереј мр Јован Милановић.

Расправљало се и о сарадњи Цркве са надлежним органима Србије у процесу ревитализације Сремских Карловаца и стварања услова за његову нову - у ствари стару - улогу важне духовне, културне и образовне кошнице српског народа.

Измењен је датум празновања светог Пајсија, патријарха пећког: уместо 2. октобра његов спомен ће се вршити 3. октобра на основу новооткривеног записа на његовим светим моштима.

Са жалошћу је констатовано деловање разних расколника и секташа.

Саслушани су и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода и епархијских архијереја, као и добротворне фондације "Човекољубље" и других фондација и служби Српске Православне Цркве у протеклом периоду.

Извршена је арондација појединих епархија тако што је Епархија бањалучка уступила један број црквених општина, односно парохија, Епархији бихаћко-петровачкој, а Епархија зворничко-тузланска Епархији дабробосанској.

Размотрено је стање Цркве у региону 

Сабор је једногласно доделио орден Светог Саве првог степена др Димитрију (Тракателису), донедавно архиепископу америчком у јурисдикцији Цариградске Патријаршије, за његову љубав и доброчинства учињена епархијама СПЦ у Америци.

Размотрено је и стање СПЦ у бившим југословенским републикама, при чему је констатовано да су анимозност и дискриминација у односу на СПЦ присутне, у већој или мањој мери, готово свуда – у Хрватској, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, а нарочито у Црној Гори, где је недавно потврђен антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама.

"Тим нацртом закона се специјално и намерно дискриминишу Епархије црногорско-приморска и будимљанско-никшићка, а предвиђа се чак и отимање светих храмова и њихово проглашавање за власништво државе (!). Таква решења укидају неотуђиво право грађанина на слободу вероисповести и савести и представљају директно мешање у унутрашње црквене послове", наводи се у саопштењу.

Ту су и покушаји насилног одузимања светиња у корист канонски непризнате Црногорске православне цркве и претње да ће бити срушене поједине богомоље (црква на планини Румији и крстионица на Превлаци).

"Наравно, свуда – и у Црној Гори, и у Хрватској, и другде – има не мало часних појединаца и читавих заједница и организација које се залажу за правду и слободу свих", истиче СПЦ.

"Тешко је и стање аутономне Охридске Архиепископије у Северној Македонији, где тренутно нема директног прогона архиепископа Јована, епископа, клирика, монаха и верника, али им стално над главом виси Дамоклов мач новог судског гоњења", саопштено је са Сабора.

Упркос томе, СПЦ се и даље, као и до сада, залаже за дијалог са тамошњом Црквом и за решење проблема на аутентично канонској основи.

Епископ западноамерички Максим је изразио жаљење због своје несмотрене и непримерене изјаве у једном интервјуу да је Свети Сава на неканонски начин издејствовао аутокефалију српске цркве. "Та изјава је многе саблазнила. Изјавио је пред Сабором да прихвата да је Свети Сава поступио беспрекорно, по светим канонима, приликом стицања аутокефалије и, најзад, затражио и добио опроштај од Сабора", наведено је у саопштењу.

Поводом јавних ставова за обавезну вакцинацију деце или против ње, Сабор сматра да треба уважити разлоге научне медицине, али и бојазан родитеља од њеног примања.

О расколу у Украјини 

Највећи проблем православне цркве данас јесте црквени раскол у Украјини и промашени покушај Цариградске Патријаршије да тај проблем реши "преко колена", на своју руку, без дијалога са канонском Црквом у Украјини и са Руском православном црквом као целином и без свеправославног саветовања.

С тим у вези, Сабор остаје при свом досадашњем ставу: наша Црква не признаје новоустановљену парацрквену структуру у Украјини, на чијем челу су грађани Денисенко и Думенко, а налази се у литургијском и канонском општењу само и искључиво са канонском Украјинском православном црквом, на чијем челу се налази митрополит Онуфрије, и са свим осталим канонским православним црквама.

"Сабор по ко зна који пут изражава своју запрепашћеност и огорченост услед неканонских упада епископа и свештеника Румунске православне цркве у епархије Српске православне цркве у Источној Србији.

Односи са Римокатоличком црквом и са Црквама реформације у Србији, као и са Исламском заједницом Србије, традиционално су добри и коректни, што се, нажалост, не може рећи за односе са одређеним круговима Римокатоличке цркве у Хрватској и Исламске заједнице у Босни и Херцеговини.

Чланови Светог Архијерејског Синода у новом сазиву су митрополит дабробосански Хризостом и епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован и крушевачки Давид.