Ко су пријатељи, а ко непријатељи Србије

У истраживању Института за европске послове грађани су се изјашњавали о томе ко је пријатељ, а ко непријатељ Србије у Европској унији. Више од 60 одсто испитаника сматра да Србија има користи од сарадње са Унијом, али је подршка идеји одласка из земље већа него уласку у Европску унију.

Година уласка Србије у ЕУ неретко грађанима изгледа као покретна мета. Од предаје захтева за чланство прошло је 10 година и више од пет година од отварања преговора.

Ако би данас био расписан референдум о чланству – 48 одсто испитаника наводи да би гласало "за", 35 одсто има супротан став, девет одсто не би изашло на гласање, док осам одсто њих не зна како би гласало.

Односе Европске уније и Србије нису добили ни тројку.

Наим Лео Бешири из Института за европске послове каже да су грађани као највеће пријатеље наше земље навели Грчку, Немачку, Шпанију, Италију.

"Грчка је земља чланица ЕУ са којом грађани имају највише контаката у једној години. Такође, то је земља у којој је православље главна вера и са тим се грађани Србије поистовећују", каже Наим Лео Бешири.

Објашњава да се Грчка и Немачке из године у годину ротирају на врху ове листе.

"У Немачкој би волели да живе, уколико би отишли из Србије. А, сви имамо пријатеље и рођаке који живе у Немачкој. И када грађани Србије траже посао у иностранству, бирају Немачку", додаје Наим Лео Бешири и наводи да, због великог извоза и увоза, највише контаката имамо са немачким производа.

Ту су, додаје, и стереотипи о Немцима као прецизним људима и онима који поштују уговоре и своје запослене.

На питање која држава у Европској унији нам је највећи непријатељ, одговор гласи: Хрватска, Велика Британија, Немачка, Француска, Белгија...

Из Института за европске послове објашњавају да је Хрватска годинама уназад на првом месту – због нерешених билатералних односа, питања несталих, ратних злочина, граница. Међутим, напомињу да се из године у годину тај проценат смањује.

Што се тиче Велике Британије, она је, према овом истраживању, "непријатељ број два" – због јаког става о независности Косова и због тога што грађани Србије слабо путују у ту земљу, јер је виза скупа и тешко ју је добити.

Наим Лео Бешири образложио је за РТС то што се Немачка налази високо и на листи пријатеља и на листи непријатеља. Истиче да су разлози за то што грађани Немачку сматрају одговорном за све оно што се дешавало за време Другог светског рата, али и због великог присуства немачких привредника у Србији (што део грађана може сматрати негативно), као и чврст став о Косову.

Односи у региону

На питање са којом суседном државом имамо најлошије односе, одговори гласе: Хрватска, Албанија, Црна Гора, свака држава...

Занимљиво је то да је Албанија друга на овој листи, иако Србија никада није имала боље односе са том земљом.

Односи са Албанијом се перципирају као односи према Албанцима, који су негативни због Косова, навео је Наим Лео Бешири.

А, на питање са којом суседном државом имамо најбоље односе, грађани су навели Мађарску, БиХ, Црну Гору, Румунију, Бугарску.

"Што је већа интеракција на високом нивоу, већа је перцепција грађана. И позитивне поруке врло често утичу на њихово мишљење. Имамо интензивну интеракцију председника Србије и премијера Мађарске, али у Србији живи и велики број Мађара који земљу одакле потичу сматрају пријатељском", рекао је Наим Лео Бешири.

Истиче и да негативне политичке поруке утичку негативно на став грађана о некој земљи и њеном народу.

"Велика одговорност је на политичарима, пре свега министрима, председници владе, председнику, да шаљу позитивне и умерене поруке када се обраћају другим земљама у региону. Без обзира на то да ли о томе говоре у земљи или иностранству, то свакако долази до грађана", рекао је Наим Лео Бешири.

Број коментара 35

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
24° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи