Земунац пре 30 година држави поклонио пола килограма злата

"Добро вече поштовани гледаоци, данас су у источној Србији пали први снопови овогодишње летине, а симболично и први снопови новчаница почели су да се сливају у фонд зајма за привредни препород Србије". Овако је звучала прва вест у Дневнику пре тридесет година.

Београђани су баш тада мислили да ће им се исплатити оно што инвестирају. Зато су многи зајмили било динаре или девизе за такозвани препород Србије. Куповали су обвезнице од државе, која је обећавала вишу камату него банке.

Зајам за препород Србије његови креатори најпре су називали штедњом, и он се односио на сламарице грађана за које су Милошевићеви аналитичари претпостављали да садрже између четири и пет милијарди тадашњих марака. План је био да се део тог новца употреби за привредни препород Србије.

Са главним циљем: сакупити милијарду долара. Грађани нису држави донирали само новац.

Једна суграђанка држави је поклонила прстен са брилијантима, Београђанин је пред шалтер донео пола килограма злата. Војвођанин је поклонио кућу и имање, Земунац породичну кућу.

Сећају ли се свега овога данас Беграђани?

Одговори шаренолики. Они који су зајмили новац држави то су чинили до краја 1990. У тадашњем зајму сакупљено је тек осам одсто предвиђеног новца.

Један Београђанин каже да је тада живео у иностранству и да је тим поводом послао 200 долара, док други суграђнини тврди да је 1989. дао само што се морало. Старији господин додаје да је дао око 2.000 динара, а на питање да ли му се то некада вратило, одговара одрично и напомиње да је целог живота само давао, а ништа заузврат није добио.

Три деценије од патриотског зајма, како су га називали, економисту Милојка Арсића питамо да ли је било реално очекивати да ће се уложено врати?

"Па није се могло закључити да ће грађани бити преварени, могло се закључити да многи од тих кредита неће бити наплаћени. Политички, то је била година у којој је популарност председника Милошевића била на врхунцу, он је тада организовао митинге на које му је долазило стотине хиљада људи, и према неких анкетама имао је подршку већине грађана Србије", указује професор Економског факултета Милојко Арсић.

Паре од зајма искористило је 62 предузећа, показала су истраживања после пада Милошевића.

"Скупљено је укупно око 90 милиона долара девизног зајма и он је у целини исплаћен свима онима који су уложили средтсва и то у другој половини 90-их и након 2000. Међутим, они који су уплатили динарска средства појела их је инфлација. Они који су поклонили они нису ни очекивали било шта да добију", истиче Арсић.

Малобројни су добитници, јер је зајам заправо прича о о једном неуспешном систему, изневереним очекивањима и несналажљивости државе да новац грађана уложи у привредне пројекте. После патриотског зајма, грађани су на штедњу новац поверили Дафини и Језди. После ових лекција, иницијатива за нове зајмове није било.