Земунац пре 30 година држави поклонио пола килограма злата

Ових дана навршава се тридесет година како је расписан зајам за препород Србије. Многи се и даље сећају обвезница, редова у банкама, медијске кампање и обећања да ће новцем грађана и дијаспоре оживети српска привреда.

"Добро вече поштовани гледаоци, данас су у источној Србији пали први снопови овогодишње летине, а симболично и први снопови новчаница почели су да се сливају у фонд зајма за привредни препород Србије". Овако је звучала прва вест у Дневнику пре тридесет година.

Београђани су баш тада мислили да ће им се исплатити оно што инвестирају. Зато су многи зајмили било динаре или девизе за такозвани препород Србије. Куповали су обвезнице од државе, која је обећавала вишу камату него банке.

Зајам за препород Србије његови креатори најпре су називали штедњом, и он се односио на сламарице грађана за које су Милошевићеви аналитичари претпостављали да садрже између четири и пет милијарди тадашњих марака. План је био да се део тог новца употреби за привредни препород Србије.

Са главним циљем: сакупити милијарду долара. Грађани нису држави донирали само новац.

Једна суграђанка држави је поклонила прстен са брилијантима, Београђанин је пред шалтер донео пола килограма злата. Војвођанин је поклонио кућу и имање, Земунац породичну кућу.

Сећају ли се свега овога данас Беграђани?

Одговори шаренолики. Они који су зајмили новац држави то су чинили до краја 1990. У тадашњем зајму сакупљено је тек осам одсто предвиђеног новца.

Један Београђанин каже да је тада живео у иностранству и да је тим поводом послао 200 долара, док други суграђнини тврди да је 1989. дао само што се морало. Старији господин додаје да је дао око 2.000 динара, а на питање да ли му се то некада вратило, одговара одрично и напомиње да је целог живота само давао, а ништа заузврат није добио.

Три деценије од патриотског зајма, како су га називали, економисту Милојка Арсића питамо да ли је било реално очекивати да ће се уложено врати?

"Па није се могло закључити да ће грађани бити преварени, могло се закључити да многи од тих кредита неће бити наплаћени. Политички, то је била година у којој је популарност председника Милошевића била на врхунцу, он је тада организовао митинге на које му је долазило стотине хиљада људи, и према неких анкетама имао је подршку већине грађана Србије", указује професор Економског факултета Милојко Арсић.

Паре од зајма искористило је 62 предузећа, показала су истраживања после пада Милошевића.

"Скупљено је укупно око 90 милиона долара девизног зајма и он је у целини исплаћен свима онима који су уложили средтсва и то у другој половини 90-их и након 2000. Међутим, они који су уплатили динарска средства појела их је инфлација. Они који су поклонили они нису ни очекивали било шта да добију", истиче Арсић.

Малобројни су добитници, јер је зајам заправо прича о о једном неуспешном систему, изневереним очекивањима и несналажљивости државе да новац грађана уложи у привредне пројекте. После патриотског зајма, грађани су на штедњу новац поверили Дафини и Језди. После ових лекција, иницијатива за нове зајмове није било.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(понедељак, 20. мај 2019, 08:40) - anonymous [нерегистровани]

vraćeno

Dao sam 1500 maraka na zajam i vraćeno mi je sa kamatom.

(понедељак, 20. мај 2019, 08:00) - anonymous [нерегистровани]

Знају се имена фирми

Знају се имена фирми и њихових власника којима је новац од зајма уплаћиван. Све се зна само нема никога ко то сме да објави.

(недеља, 19. мај 2019, 19:33) - anonymous [нерегистровани]

Kom

Sačuvaj Bože šta ovaj narod preturi preko glave od prve do zadnje godine 20.veka.

(недеља, 19. мај 2019, 18:10) - anonymous [нерегистровани]

Gle

naivca od coveka

(недеља, 19. мај 2019, 15:40) - anonymous [нерегистровани]

Secam se

Secam se. Bio sam klinac na prelazu iz osnovne u srednju skolu. Svaki dan reklame zajma su se vrtele na TV-u po ceo dan, pa sam pod uticajem propagande pitao par puta oca hoce li i koliko da da. Bila je atmosfera, kao, svi ce dati, svi se utrkuju da daju. On mi je oba puta rekao da nista nece dati, jer je uveren da se to nikada nece vratiti, ne samo kamata, nego ni glavnica. Kakav je pesimista (ili surovi realista) bio, ispalo je da je bio 100 upravu. Naravno, niko nije ni pomisljao da se buni zbog rata i sankcija, ali prava prevara je u tome da nikad, ni puno godina nakon ratova, nijedna vlada nije ni pokusala da to vrati.

(недеља, 19. мај 2019, 15:32) - Rada [нерегистровани]

Zaposleni

u preduzećima su davali obično jednu platu na 12 meseci ali je tokom 1989. do "reforme" A.Markovića inflacija bila velika (ne kao 1993. ali od maja do novembra 1989. je bilo koja suma pala na 10% svoje vrednosti) tako da je inflacija "pojela" dinarski iznos zajma. Tačno je i to da preduzeća nisu ni tražila zajam jer nije bilo ideja ni projekata.

(недеља, 19. мај 2019, 09:44) - Ivan Zgrozeni [нерегистровани]

Dakle

problem nije bio novac nego nedostatak projekata i ideja. To je i logicno posto ideje i projekti koje prave politicari demagozi nikada ne zazive. Ekonomiju grade preduzetnici. Krah zajma je krah planske, drzavne ekonomije i dokaz superiornosti preduzetnistva.