После катастрофалних поплава Србија спремнија и безбеднија
Пре пет година Србију је захватило велико невреме, реке су се излиле из корита и дошло је до катастрофалних поплава. Погинуло је 57 људи од којих се 23 утопило. Евакуисано је више од 30.000 људи а штета је процењена на око 1,7 милијарди евра. Најтеже је погођен Обреновац који је поплављен у року од неколико сати. У 119 општина ванредна ситуација је трајала више од месец дана.
Директор канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић рекао је гостујући у Јутарњем програму да је у више од сто градова урађено јачање постојеће инфраструктуре у шта је уложено преко пет милиона динара.
"Уз то изграђени су потпуно нови објети у 50 градова. Рађено је оно што је било идентификоивано као неопходно, негде је то било чишћење корита река попут Колубаре и Тамнаве у Обреновцу које су први пут након 40 година очишћене", рекао је Благојевић.
Превентивна инфраструктура је деценијама пре поплава 2014. године била изложена немару што је у многоме допринело штети од поплава.
"Уложен је огроман новац и огроман напор. Реч је о суми од 100 милиона евра колико је опредељено да би смо превентивну инфраструктуру за ових пет година довели на један виши ниво", наводи Благојевић.
Србија је данас спремнија и безбеднија, али не потпуно јер су климатске промене очигледне и у будућности ћемо бити изложенији чешћим и интезивнијим падавинама.
Поред новца потребно је и време јер је за имплементацијују свих мера потребно 20 година а и време и новац су ресурси којих никада нема довољно.
Пошумљавање је једна од биотехничких мера а за то није довољан само новац, већ и време да би се показали резултати као и реализација великих инфраструктурних пројеката као што је насип Шабац-Богатић дуг 18 километар који ће спречити плављење Мачве.
Локални водотокови представљају велики проблем јер су то најчешће бујични водотокови од којих прети највећи ризик. Ту мора да постоји подела надлежности између Републике и локланих самоуправа које морају да у складу са тим планирају и своје буџете.
"Ми смо у 46 локалних самоуправа спровели пројекте обнове и јачања локалне превентивне инфраструктуре. Сада је тај процес и дужи и комплекснији јер се годинама није улагало у локалне водотокове", рекао је Благојевић.
Директор Канцеларије за управљање јавним улагањима рекао је за РТС да је неопходно уложити и у системе за узбуњивање јер систем за рано упозоравање је кључан фактор брзог одговора а брзи одговор је кључан фактор за висину штете.
"Знати на време да се поплава приближава, нарочито бујичне реке може да иницира и бржи одговор", закључио је Благојевић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар