Комаранска кошија – традиционална трка коња на Боретином брду

Колико сватова, толико и обичаја. Тако је, по једном од тих обичаја, мало село на југозападу наше земље постало нашироко познато. Све је почело од тих сватова, још за време Турака, који су са младом пролазили кроз село Комарани. Зна се да је млада увек главна на свадби, али често се догађало да јој неки од момака на брзом коњу украде сву пажњу. Онда су се паметни људи досетили како да сачувају њене сузе, а да опет сви уживају у ономе што воле и направили су Комаранску кошију.

Иако се зове Комаранска кошија, трка и цео догађај је мало изнад Комарана, на Боретином брду. А баш тамо, на стазу, где ће за седам дана, истрчати брдски, арапски и енглески коњи, води нас Џанко Бјелак.

Он је већ девет пута побеђивао у најјачој категорији енглеза, живи тик уз стазу и, кажу, има најскупљег и најбољег коња ове године.

Међутим, Џанко гледа стазу на коју чувени Пристон Бој треба да истрчи и пита ме: "Да ли би ти пустио свога коња, да имаш, овде да трчи?"

Пошто сам већ два пута, за десетак метара, избегао чак три баре пуне воде, мој одговор је био питање: "Је л' стаза није добра?"

Видно љутит Џанко, у једном даху наставља разговор: "Сви воле да дођу под шаторе за први мај, да се сликају, а кад треба стаза да се уради нема никог. Ако ово не среде, мој коњ овде неће трчати."

С обзиром на то да поред Џанкове куће морамо да прођемо да бисмо стигли на Комаранску кошију, договорили смо се да дођемо првог маја ујутру, прво код њега. Ако видимо да је довео коња из Шапца, настављамо даље, јер то значи да је стаза урађена, а ако коњ не буде у дворишту, окрећемо се и идемо назад. 

Тромеђа и њена огледала

На Боретино брдо долазе такмичари из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. О томе где се трка одржва довољно говори и податак да већина такмичара дојаше на коњима – преко брда.

За оне који не живе у Србији потребна је посебна дозвола полиције, јер прелазе државну границу, али не на званичном прелазу.

Мултиетничност, кажу нам, најбоље се види, али и чује, када се уђе у неки од шатора са музиком.

Није само музички репертоар огледало људи који су дошли да уживају, већ и алкохолна и безалкохолна пића која се испијају. Најчешћа слика је десетак лименки популарног сока или исто толико флаша пива на столу.

Ретко кад седе за истим столом, али у истом су шатору и заједно се веселе уз музику која има и онај турски призвук, али певају и Тому Здравковића. У мераку нема разлика.

Дошао је дан одлуке

Јутро је првог маја, идемо до Џанка, да видимо хоће ли данас бити трке. Домаћин није у кући, лош знак.

Његов син говори нам да је Џанко горе на стази и крећемо ка њему. Убрзо, пред нама појављује се човек са широким осмехом.

Уместо поздрава, питао сам је л' стаза сређена, одговор је био са специфичним црногорским нагласком "ма јес".

Добро је, ко зна шта би се све догодило да стаза није била припремљена и да су морали да откажу 51. Комаранску кошију, на којој Џанко планира да победи и то десети пут.

Џанко Бјелак делује мирно, иако је трка у којој његов коњ учествује за само два сата. Та мирноћа није у складу са оним што смо чули о Џанку и његовим емоцијама.

Причали су нам како је прошле године био толико узбуђен да је било питање да ли ће пасти у несвест или ће трку свестан дочекати. Он наравно то негира, каже – то су измишљотине.

"Неки људи су ме почели чупати, лево-десно и то ме понело, иначе, какво падање у несвест." Тако нам је објаснио шта се то догодило прошле године.

Трке почињу у 13 сати. Први на старт стају три брдска коња. У овој категорији, коњ који се зове Пламен је фаворит.

Међутим, када је судија Исмет Даутовић дао знак да трка почне, Пламен је уместо напред, кренуо уназад, па да се окреће, за то време остали коњи удаљили су се две стотине метара.

На самом старту било је јесно да је унапред виђени победник већ постао губитник. Питање које ће се након ове трке постављати јесте оно – да ли је џокеј превише повлачио узде и тако унервозио коња, а можда ће све свалити на Пламенов дивљи темперамент.

Друга трка

Коњи арапске расе припремају се за трку, ништа необично, осим што им је газда исти. Да не би пропало такмичење, власник са Жабљака повео је све своје коње и тако је победу, али и новчану награду, учинио предвидивом.

Стаза је дугачка 1.150 метара и једина неизвесност била је да ли ће сви коњи стићи до циља. Стигли су и победио је онај којег је газда јахао.

Џанка не видимо, ту је негду међу пет хиљада људи који под налетом кише очекују почетак треће трке. У њој учествују расни коњи и, како каже судија Исмет Даутовић, да није енглеза људи не би ни дошли на Боретино брдо. Трка је почела, већ после три стотине метара чујемо да је Пристон Бој први.

Питамо се где ли је Џанко, да ли га негде придржавају како не би пао у несвест. Све јаче чујемо да је Пристон Бој први, публика навија, кишобрани излећу из руку и падају по стази којом су пре само неколико секунди протрчали коњи.

Пристон Бој за две дужине побеђује и ове године. Десетак минута после трке наилазимо на Џанка, око њега су новинари, даје интервјуе, осмех је његовом лицу.

Напокон остаје сам, прилазимо му сада и ми, уместо очекивог одушевљења и разговора о трци, Џанко на наше изненађење почиње причу о томе како данас пада киша. Од силног узбуђења, он је заборавио да је његов коњ победио, и морам да га подсетим на тај, врло важан, податак.

То радим директно:

"Али твој коњ је победио?!"

"Јес' вала!"

Тако је изгледао цео наш разговор.

Мало ко је чуо за Комаранску кошију, а на Боретино брдо дође више људи по киши него што их буде на Београдском хиподрому и то када организују дерби такмичење. Овим људима не смета што Кошија нема популарност коју, верују, заслужује. Ово је нешто само њихово и док буде и једног коња који трчи по овим брдима биће и трка! Тим речима испраћају нас са 51. Комаранске кошије.

број коментара 0 Пошаљи коментар