Пољопривредне пензије – и даље без решења за дуг према ПИО фонду

Милан из Средње Добриње двадесет једну годину уплаћивао је за пољопривредну пензију. Од 2008, каже, није се више имало од чега. Када је предао захтев за пензионисање, сазнао је да он дугује Фонду.

"Камата је била 400 хиљада за тих осам година, а главни дуг да би га измирио 370 хиљада динара. Значи, то је било седам хиљада и 700 евра, ја то нисам имао ни у лудилу, да продам и ово мало имовине што имам", каже Милан Ковачевић, пољопривредни пензионер.

Због тога је примао пензију умањену за трећину. Од октобра прима целу, јер је пропис промењен, па дуг више не обуставља Фонд. Остатак дуга наплатиће Пореска управа.

Када је средином осамдесетих година усвојен Закон о пензијском осигурању пољопривредника, да би убрзала њихово пезионисање, држава је поклонила 10 година такозваног солидарног стажа. Тако смо већ деведесетих добили прве пољопривредне пензионере, а у исто време почиње и проблем са текућим уплатама стажа.

Дугови су расли јер до 2004. године иступање из осигурања није било могуће, од тада је обавеза да један члан домаћинства буде осигуран. Међутим, пропис се мења 2010, па до 2015. иступања поново није било. Изузетно, увек је могуће једногодишње мировање стажа.

"Потребно је да је постојала елементарна непогода која је утицала на обављање пољопривредне делатности или да је био неко болестан бар месец дана", каже Жељко Симић из ПИО фонда. 

Повољност је да, ако није једини осигурани у домаћинству, пољопривредник и у тренутку пензионисања може тражити отпис дуга за периоде када је могућност изузећа постојала.

"Ми радимо тренутно пројекат са Светском банком, министарство пољопривреде. Да утврдимо, да у исто време донесемо нови пропис и у истом дану решимо све претходне дугове који су постојали, што кроз отпис, што кроз релаксацију, а једним делом да наградимо оне који су све време плаћали", каже министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Порезници бележе чак и раст наплате тих доприноса.

"Највећи степен наплате и раста наплате је код пољопривредника који су у систему ПДВ-а. То је осам посто у односу на прошлу годину", каже Драган Агатуновић из Пореске управе.

И то отвара питање – да ли је праведно да сви исто плаћају, око шест хиљада динара месечно, без обзира на то колико привређују и да им је пензија око 11 и по хиљада динара, без обзира на то да ли су стаж уплаћивали 15 или 40 година.