Како спречити наплату дуговања продајом непокретности испод тржишне цене

Продаја по сваку цену – будзашто, тако би се у најкраћем могла описати јавна продаја коју воде неки јавни извршитељи. Због продаје непокретности далеко испод тржишне цене дешава се да је дужник и даље дужан. На све то упозоравају и грађани и стручњаци. Спорно је, кажу, најпре то, ко може да процењује вредност непокретности.

"Проценитељ званично, по Закону о извршењу и обезбеђењу, је јавни извршитељ. Нека ми неко докаже да је, рецимо, обичан извршитељ у стању да процени слику Пабла Пикаса или Леонарда да Винчија. Јавни извршитељ има право, не и обавезу, да затражи помоћ других стручних лица и стручних организација да му то дају", наводи Јован Ристић, правник из организације "Ефектива".

Проблематично је и кога извршитељ може да ангажује за процену вредности непокретности. На пример, физичко лице одговарајуће струке.

"То није никако добро решење зато што тај проценитељ не мора да полаже испите за проценитеља, не мора да буде лиценцирани проценитељ, не мора да се се држи стандарда који су регулисани детаљно у Закону о проценама вредности непокретности. На процене не одговара нико, не одговара ни јавни извршитељ, ни проценитељ зато што дужник нема ни жалбу ни приговор не може да изјави", објашњава Јелисавета Василић из Савета за борбу против корупције.

У Савету су уочили и да неки јавни извршитељи у огласу наводе нетачне информације о непокретности коју продају – рецимо да стан нема грејање, да је уништен, неусељив.

"Да би снизили цену непокретности и да би продали. Постоји могућност корупције да се прода унапред договореном лицу", додаје Василићева.

Обарање цена станова испод тржишне цене

А међу купцима повериоци, родбина јавних извршитеља и други.

"Оно што је нама познато, и што смо могли да чујемо и из власти, јесте да постоји један узак круг људи који се појављује, значи њихова имена се понављају, значи који се договарају како ће да купују и шта ће да се дешава и после тога иде препродаја многоструко вредније имовине, ту се остварују врло лепе зараде, купиш стан јефтино и продаш га скупо као да је нов или по његовој реалној тржишној цени", објашњава Ристић.

Цена се обара, кажу упућени, и тако што прва јавна продаја углавном не успе, па се почетна цена са најмање 70 одсто, спусти на 50 одсто процењене вредности непокретности. Да највише пажње јавности изазива продаја непокрености, сагласна је и министарка правде, која је недавно као једну од највећих новина најавила увођење електронске аукције.

"Желимо да имамо један транспарентан, отворен поступак, где ће моћи свако ко жели да учествује без било какве бојазни, тако да нећете моћи да идентификујете ко се све пријавио у том поступку и до самог краја окончања јавне продаје односно лицитације за продају непокретности неће се знати ко ће бити купац", наводи Нела Кубуровић, министарка правде.

Ипак, у Министарству правде остали смо ускарћени за детаље о електронској продаји, као и о томе хоће ли се мењати правила ко може да процењује вредност непокретности дужника и да ли ће он бити заштићенији у том поступку. Одговарају да тренутно немају адекватног саговорника.