Шамарање у школама знак да је просвета у лошем стању

Недопустиво је да наставник удари ученика, чак ни у самоодбрани, као што је недопустиво да ученик насрне на свог васпитача, нагласио је гостујући у Београдској хроници професор Учитељског факултета Александар Јовановић.

Додаје да је лоше то што се о тим догађајима сазнаје из вести или из коментара на друштвеним мрежама.

"Ти случајеви су као температура, указују да има болести и не можемо лечити болест скидањем температуре. Они нам заправо показују да је просвета у веома лошем стању. Да су за ове шамаре које су учинили у једном случају ученик, у другом наставник, криви многи пре њих – родитељи, Министарство просвете, инспекције, директори школа, прописи. Од тога треба поћи, па онда доћи до самих починилаца који, наравно, треба да сносе одговарајуће последице", истиче Јовановић.

Напомиње да су ђаци жртвовани, а наставници на сваки начин незаштићени.

"Упоредо са тражњем жртве и кривца, треба видети кад је школа постала оваква каква јесте. Она није постала одједном, то се дешава полако, са ерозијом вредности у друштву, променом одређених прописа. Нажалост, морам да поменем и окружење, ово је земља без дијалога", напомиње професор и истиче:

"Култура сваког политичког и друштвеног дијалога је на бедном нивоу, а понашања те деце су само последица онога у чему живимо, што не ослобађа ни професоре ни децу личне одговорности. Свако живи у истом окружењу, али свако бира своје понашање".

Сматра да треба да се крене од основе и наглашава да просвета никада није била темљени предмет разматрања.

"Код нас се све своди на политички живот, а не полази се од националне суштине и интереса – какву просвету хоћемо", каже Јовановић.

Оптерећеност административним обавезама 

Наводи да, с обзиром на то да тежимо Европској унији, треба од ње да узмемо оно што је добро.

"Треба у овој земљи за просвету одвајати у оној мери у којој одвајају земље ЕУ. Око 3,44 одсто БДП-а одвајамо за просвету, док земље ЕУ око 6,5 одсто. Наша држава сама закида на просвети – то утиче на плате, да ли школе имају библиотеке, утиче на затварање мањих школа", сматра Јовановић.

Наводи да је са друге стране породица основа, јер ако породица није јака, окружење утиче на децу да склизну тамо где не треба.

"Професори и учитељи су преоптерећени разним административним обавезама, оценама, описом оцена, праћењем дечје активности... Добар наставник не може од папира да дође до деце. Бојим се да просветни радници који врше мисију буду главни кривци", објашњава Јовановић и додаје:

"Треба повећати наставницима плате, минимум 50 одсто. Не браним наставнике, не осуђујем децу, али велики број добрих и пожртвованих наставника се не види због админстративних обавеза, а исто тако запостављамо и добру децу и то нам се враћа на лош начин".

Каже да добар наставник мора да васпитава, а не само и да обучава.

"Тачно је да наставник гради ауторитет, али у тешком окружењу не може сам наставник да изгради ауторитет, без помоћи друштва. Док школа не буде поново образовно-васпитна установа, док уџбеници и екскурзије не буду бесплатне или дотиране, док просвету не воде  људи који имају мисију, а не прагматичари неће нам бити добро", истиче Јовановић.

Сматра да је сличан тренд у неким земљама у Европи и закључује:

"Не треба да се трудимо да преписујемо оно што је у Европи, стручно треба да се трудимо да тражимо најбоља решења која се уклапљу у нашу традицију".