Шамарање у школама знак да је просвета у лошем стању

Ученик другог разреда Техничке школе у Младеновцу пре две године ударио је професорку на часу. Дечак је исписан из школе. Да је професорка узвратила истом мером моментално би добила отказ и изгубила лиценцу за рад у било којој школи. Пре неколико дана, професор физике на часу ударио је троје ученика, а потом је добио ударац од једног дечака и дао отказ. Ови догађаји показују да је просвета у веома лошем стању и да никада није била темљени предмет разматрања, каже за РТС професор Учитељског факултета Александар Јовановић.

Недопустиво је да наставник удари ученика, чак ни у самоодбрани, као што је недопустиво да ученик насрне на свог васпитача, нагласио је гостујући у Београдској хроници професор Учитељског факултета Александар Јовановић.

Додаје да је лоше то што се о тим догађајима сазнаје из вести или из коментара на друштвеним мрежама.

"Ти случајеви су као температура, указују да има болести и не можемо лечити болест скидањем температуре. Они нам заправо показују да је просвета у веома лошем стању. Да су за ове шамаре које су учинили у једном случају ученик, у другом наставник, криви многи пре њих – родитељи, Министарство просвете, инспекције, директори школа, прописи. Од тога треба поћи, па онда доћи до самих починилаца који, наравно, треба да сносе одговарајуће последице", истиче Јовановић.

Напомиње да су ђаци жртвовани, а наставници на сваки начин незаштићени.

"Упоредо са тражњем жртве и кривца, треба видети кад је школа постала оваква каква јесте. Она није постала одједном, то се дешава полако, са ерозијом вредности у друштву, променом одређених прописа. Нажалост, морам да поменем и окружење, ово је земља без дијалога", напомиње професор и истиче:

"Култура сваког политичког и друштвеног дијалога је на бедном нивоу, а понашања те деце су само последица онога у чему живимо, што не ослобађа ни професоре ни децу личне одговорности. Свако живи у истом окружењу, али свако бира своје понашање".

Сматра да треба да се крене од основе и наглашава да просвета никада није била темљени предмет разматрања.

"Код нас се све своди на политички живот, а не полази се од националне суштине и интереса – какву просвету хоћемо", каже Јовановић.

Оптерећеност административним обавезама 

Наводи да, с обзиром на то да тежимо Европској унији, треба од ње да узмемо оно што је добро.

"Треба у овој земљи за просвету одвајати у оној мери у којој одвајају земље ЕУ. Око 3,44 одсто БДП-а одвајамо за просвету, док земље ЕУ око 6,5 одсто. Наша држава сама закида на просвети – то утиче на плате, да ли школе имају библиотеке, утиче на затварање мањих школа", сматра Јовановић.

Наводи да је са друге стране породица основа, јер ако породица није јака, окружење утиче на децу да склизну тамо где не треба.

"Професори и учитељи су преоптерећени разним административним обавезама, оценама, описом оцена, праћењем дечје активности... Добар наставник не може од папира да дође до деце. Бојим се да просветни радници који врше мисију буду главни кривци", објашњава Јовановић и додаје:

"Треба повећати наставницима плате, минимум 50 одсто. Не браним наставнике, не осуђујем децу, али велики број добрих и пожртвованих наставника се не види због админстративних обавеза, а исто тако запостављамо и добру децу и то нам се враћа на лош начин".

Каже да добар наставник мора да васпитава, а не само и да обучава.

"Тачно је да наставник гради ауторитет, али у тешком окружењу не може сам наставник да изгради ауторитет, без помоћи друштва. Док школа не буде поново образовно-васпитна установа, док уџбеници и екскурзије не буду бесплатне или дотиране, док просвету не воде  људи који имају мисију, а не прагматичари неће нам бити добро", истиче Јовановић.

Сматра да је сличан тренд у неким земљама у Европи и закључује:

"Не треба да се трудимо да преписујемо оно што је у Европи, стручно треба да се трудимо да тражимо најбоља решења која се уклапљу у нашу традицију".

број коментара 12 Пошаљи коментар
(среда, 01. мај 2019, 23:08) - sofija [нерегистровани]

nastavnik -učenik-roditelj

Nedopustivo je da nastavnik,učenik i roditelj u sadašnjem trenutku budu medjusobno suprotstavljeni.Nedopustivo je da škola ne postupa prema svim učenicima na isti način i da pravila ne važe za sve isto.Nedopustivo je da se sve više neguje bahatost,netolerancija kod učenika od strane nastavnika i njihovih nadležnih.Nedopustivo je što su u prosvetu ušetale osobe kojima je dete samo broj.Nedopustivo je da se ističe samo roditelj za sve je kriv.On je pre svega u mnogim situacijama nemoćan...

(субота, 27. апр 2019, 03:18) - anonymous [нерегистровани]

To dete

Je bilo nesrecno na neki nacin pa je dovelo do takvog ponasanja. Ispisivanje je greska. Njemu je bila potrebna pomoc i uput na pravi smer. Mozda ste sasekli talent koji poseduje a jos nije otkriven, a koji ce previse kasno stici da bi se razvilo u pravo obrazovanje.

(четвртак, 25. апр 2019, 06:50) - anonymous [нерегистровани]

Misljenje

Izlaganje ovog gospodina je jos jedan dokaz za koliko je nase zakonodavstvo "promasilo temu", zargonom prosvetara receno. Sa idejom da se posto-poto prate "demokratski" trendovi i ozakone prava deteta, nije se uzela u obzir strasna i tuzna cinjenica erozije sveopste kulture i mentaliteta mladih u Srbiji!
Zahvaljujuci nedorecenostima nakaradnih zakona, deca su postala svesna sopstvene "nedodirljivosti" i smatraju da im je sve dopusteno, pa pored verbalnog i fizicko suprotstavljanje prosvetnim radnicima, jer im "niko nista ne moze" i "zakon ih stiti"!
U konkretnom slucaju, prosvetno lice besprekorne karijere je sebi upropastilo sve to zahvaljujuci neopravdanoj bahatosti i aroganciji ucenice koja je zbog svog nerada zasluzeno dobila nisku ocenu i to pokusala da promeni, ne ponovljenim testom ispred komisije, kako nalazu pravila, vec najpre verbalnim a nakon toga i fizickim pritiskom na svog predavaca!!!
Deca su neispisane knjige, i u kakve ce osobe stasati, zavisi najpre od njihove porodice a zatim mozda u jos vecoj meri od sistema obrazovanja, koji ocigledno sa ovakvim zakonima gde je deci sve dopusteno, nema sanse da da pozitivne rezultate. Nazalost, iz slepog poslusnistva diktata sa strane ili cak pomodarstva, zakonodavci su omanuli sto ce se tek odraziti u buducnosti na "zdravlje" cele nacije.

(среда, 24. апр 2019, 22:51) - anonymous [нерегистровани]

Није просвета у лошем стању...

...него је општа култура једног дела друштва кренула странпутицом. Примера за ерозију културе друштва има колико год хоћете. Свака част оним деловима и члановима друштва који бију непрекидну жестоку битку за одбрану културе и морала. Стање друштвене културе се апсолутно одражава и на стање културе у школама и факултетима.
Дакле, просвета је једно, а култура ученика и просветних радника је друго. Просвета не може ко зна колико надоградити/унапредити културу индивидуама које су у дефициту у погледу културе и у срединама где култура не представља приоритетну вредност.
Најпре треба променити норме и схватања друштвеног понашања (а то тренутно спада у научну фантастику), па тек онда прозивати просветаре.

(среда, 24. апр 2019, 21:51) - anonymous [нерегистровани]

Sistem pravi greške.

Deca se pogrešno uče. To su Beli medvedi. Kada taj prezaštićeni beli medved naiđe na drugog belog medveda, nastane haos. Profesorima u osnovnoj školi treba povećati ovlašćenja. Deca se moraju oštrije kažnjavati, ali i više pohvaliti za ono što dobro urade.

(среда, 24. апр 2019, 21:51) - Gradjanin [нерегистровани]

Ujedinite sindikat

Uslovi prosvetnih radnika postaju nepodnosljivi.
I bas zbog toga, drzava treba da obezbedi, povecanje plate 100 % , beneficirani radni staz.

(среда, 24. апр 2019, 21:26) - anonymous [нерегистровани]

Novosadjanin

Mislim da od kad postoji skolstvo u Srbiji postoji i izvesna doza disciline u skolama , to ce vam reci i vasi roditelji , babe i dede. Deca su sama po sebi u svakoj generaciji nestasna i pogotovo ima onih kojima se recima ne moze usaditi disciplina i tu je uvek postoja strozija mera. To sto danas nazivaju nasiljem u mojoj porodici i ljudima oko mene naziva se vasptanje. Nedopustivo je da se maloletno lice obraca profesoru i nastavniku sa "VI" i da podize ton i vredja tog istog predavaca a to je nazalost postala svakodnevnica u skolama. Treba profesore malo zastiti u nasoj prosveti od bahate dece.

(среда, 24. апр 2019, 21:16) - anonynepravdamous [нерегистровани]

Nepravda

Zasto govorite o rasulu u prosveti.Nije tacno.prosvetari su tu da decu obrazuju i da kroz to obrazovanje ih vaspitajuu tom smislu.Ne razumem zasto neko porodicu stavlja na drugo mesto
.lekari govore da se dete vaspitava od momenta rodjenja i to je zaista tacno e pa dragi moji dete polazi u skolu sa 7 godina. znaci temelj vaspitanja je porodica i ona je ta koja vaspitava svoju decu.porodica mora imati nadzora nad svojom decom moraju voditi brigu i uloziti maksimum snage i ljubavi u njihovo vaspitanje.
Drugo danas deca imaju sva prava cak i da se bahato ponasaju prema svojim profesorima u skoli sto naravno ne dobusta batine ili samaranja ali ne sme se dopustiti ni bahatost dece.Mora se znati ko je ucenik a ko profesor.na tu temu po meni treba otvoriti javnu raspravu jer ovakvi postupci u skolama gde izmedju njih nema drugarstva vec caruje nasilnistvo bockanje nozicima i mnogo jos negsativnih stvari koja deca donose iz i od kuce.Sve je verujte na roditeljima.

(среда, 24. апр 2019, 21:06) - Draško [нерегистровани]

Problemi...

Da bi neko predavao u osnovnoj školi mora da ima zvanje mastera (300 ECTS) kao da je naučnik, a ne samo edukator i vaspitač. Jedna greška (šamar ili slično) i otkaz, sa gubitkom licence, bez mogućnosti zapošljavanja u prosveti Srbije. Pošto je diploma specifična to znači da je profesor ostao bez zvanja, a pet godina studiranaj je bačeno. A lekar, apotekar, pekar, automehaničar, oficir, ekonomista, političar... kad pogreše, nikom ništa. Pisanje dokumentacije za časove je posao na nivou pisanja završnog rada na faksu. Administracija uguši prosvetu. Samo se piše i piše. A onda pedagozi, direktori i inspektori stave naočale pa to stručno pregledavaju i ocenjuju. U toku školske godine profesor potroši se 4 mile A4 papira i toner štampača. Zar nije jednostavnije testirati učenike elektronski iz svih nastavnih predmeta i sve će biti jasno.

(среда, 24. апр 2019, 20:51) - anonymous [нерегистровани]

Nije a?

Tesko je vec par decenija..