Питање жичаре решено на (не)одређено време

Управни суд у Београду привремено је зауставио градњу гондоле на Калемегдану, односно, припремних радова за изградњу станице гондоле "Калемегдан". Сада се поставља питање да ли ће аргументи струке и јавности бити довољно јаки да та одлука буде коначна.

Одлука Управног суда је да се до окончања судског спора одложи решење Министарства грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја, којим се инвеститору Јавном предузећу "Скијалишта Србије" даје дозвола за извођење припремних радова на Калемегдану за будућу жичару. У образложењу суда се наводи да би извршењем овог решења била нанета штета ширим интересима јавности, која би се тешко могла надокнадити.

У Министарству кажу да ће поштовати одлуку суда иако су, тврде, све урадили по закону.

"Најважнији јесу били, ја бих рекла, управо услови које смо добили од Републичког завода за заштиту споменика културе и којима се прописују мере под којима се овај објекат може градити. Исте такве услове добили смо и од Завода за заштиту природе. Дакле, никаква повреда било ког посебног закона у овом случају није могућа јер су сви акти које је Министрство издало, а то су и локацијски услови и ова посебна дозвола, издати у складу са свим важећим условима", тврди Александра Дамњановић из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Они који се противе изградњи, 20 струковних организација и удржења, а својим потписима подржало их је 14.000 грађана, доводе у питање законитост мишљења Републичког завода за заштиту споменика културе, без којег не би могла да почне реализација пројекта.

"Јуче, прекјуче смо добили и став Стручног савета Републичког завода који каже: нисмо били питани о овом случају, недопустиво је да се та гондола гради, та гондола би значила побијање свих могућих конвенција којих је Република Србија потписница, законских оквира који штите ово културно добро и Стручни савет консензусом, дакле једногласно стоји иза мишљења да се овде забрањује сваки вид алтернативног превоза, жичаних сајли и далековода", наводи Вишња Кисић из удружења "Европа ностра".

Припремни радови подразумевали би и откопавање земље и градњу дестине бетонских шипова око планиране конструкције жичаре. Због тога они који се противе изградњи сматрају да археолошка истраживања, која би била спроведена када радови почну, не би спречила ненадокнадиву штету коју би Београдска тврђава претрпела.

"У Закону о процени утицаја и подазконским актима врло јасно, прецизно и недвосмислено стоји да се када се пројекти реализују на територији на којој постоје заштићена археолошка налазишта, да је утицај на те чиниоце животне средине потребно утврдити пре изградње, зато што је процена утицаја превентивна мера", објашњава Мирко Поповић из Регулаторног института за обновљиве изворе енергије и заштиту животне средине (РЕРИ).

Калемегданска жичара у међувремену је постала тема којом се баве и међународне организације.

"Унесков центар за светску баштину је послао по хитном поступку писмо нашој амбасади при Унсеску у Паризу, али и Националној комисији. Тражи одговоре од наших надлежних: шта се дешава са овим локалитетом који је Србија пријавила за Унескову листу светске баштине", наглашава Вишња Кисић.

Каква год да буде одлука суда, неко ће на крају бити незадовољан, јер Град и Република су већ уложили знатна средсва у реализацију пројекта, а велики део стручне јавности сматра да од изградње треба одустати.

број коментара 0 Пошаљи коментар