Има супруга и ћерку, а званично не постоји

Више од две деценије Жељка Мајић покушава да докаже да постоји. Каже да се обраћала свим надлежним службама – од општине до хрватске амбасаде, али решења нема.

Жељка Мајић од 1995. живи у Крагујевцу са супругом и ћерком. Преживљавају од супругове накнаде која износи 8.000 динара месечно.

Имала је 24 године када јој је у избегличкој колони граната разнела ногу. И сада има здравствених проблема, али не и начина да се лечи. "Здравствена књижица не може да прође кроз систем без матичног броја", каже Жељка, која нема ЈМБГ.

У МУП-у кажу да расељене особе на основу избегличке легитимације могу да траже држављанство Републике Србије. По добијању држављанства, уписују се у матичне књиге рођених.

"Након тога лице може пријавити пребивалиште на територији Републике Србије, при чему је потребно да се претходно, од стране Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, укине статус избеглог лица", саопштава МУП.

Потом се може поднети захтев за личну карту. Ипак, Жељка има важећу избегличку легитимацију и ниједан документ више.

У Осијеку, њеном родном граду, рекли су јој да њене документације нема. Она, пошто нема ни пасош, нема ни начин да отпутује у Хрватску.

У градској управи Крагујевца кажу да 12 година покушавају да дођу до докумената за Жељку. Обраћали су се и међународним организацијама.

"Из једне препреке прелазили смо у другу и нисмо могли до краја да доведемо процедуру како бисмо остварили њена лична документа. То не значи да нећемо покушавати и даље. Поново смо се покренули и тражићемо начин и пут да трагове њеног идентитета тачно утврдимо", рекао је Зоран Павловић, координатор у градској управи Крагујевац.

Потрудиће се и у Савезу Срба из региона. Од РТС-а су сазнали за Жељкин проблем и укључили се у решавање.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта рекао је да су звали канцеларију у Осијеку. "Случај је доста компликован, али настојаћемо да у што краћем временском року решимо проблем", навео је Линта.

Додаје да иако готово невероватан, ово није усамљен случај. "Нажалост, има значајан број протераних Срба који имају проблеме да добију документа из Хрватске. Главни проблем je што су у делу локалних самоуправа уништене, нестале или оштећене матичне књиге", објашњава Линта.

Из Савеза Срба из региона позивају расељене који још немају документа да им се обрате. И из Комесеријата за избеглице кажу да ће покушати да помогну Жељки. Како РТС сазнаје, највећи проблем је то што се Жељкин датум рођења уписан у избегличку легитимацију не подудара са подацима у књигама рођених у Хрватској.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 25. апр 2019, 10:32) - anonymous [нерегистровани]

Željka mora da ima komšije ili rođake iz Hrvatske.

Nisu valjda svi koji su poznavali Željku iz vremena kada je živela u Hrvatskoj nestali. Mora da postoje tragovi njenog bivstvovanja u hrvatskoj(obdanište škola, zdravstvene organizacije, živo svedoci, rodjaci i dr.
Ne postoje komplikovani slučajevi, već slučajevi koje sistem ne želi da reši.