Избор средње школе – увек је најбитније дете

Драгана Сотировић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, објаснила да постоје деца која приликом избора школе непогрешиво знају да препознају своје таленте, али да постоје и они којима је то теже.

"У том узрасту врло често да ли ће нешто волети или неће зависи од наставника и на који начин им представља одређен предмет", додала је Сотировићева.

Због тога каже да је психолошко тестирање непогрешиво, јер покушава да на објективан начин сагледа основне карактеристике детета – структуру способности, капацитете личности и мотивацију.

"То је комплексно тестирање, примењује се један тест опште способности композитног типа –више малих тестова. Сваки тај тестић мери неку другу специфичну способност, потпуно је другачији. На неким причамо, постављамо им питања, на неким другим они нешто слажу, гледају сличице, ту су различити задаци које они треба да реше", објаснила је Сотировићева.

Поред тога, деца раде и тестове личности. "Свако занимање захтева одређен профил личности, што је подједнако важно као и способности", додала је Сотировићева.

Навела је да приликом тестирања у Центру за професионалну оријентацију увек питају децу које предмете у школи воле, који су им предмети лакши, које градиво лакше памте.

"Човек је тако програмиран да оно што га занима, оно што му лако иде, он то лако памти, не замара се док учи. А када улаже велики напор, када му је потребно пуно времена да се концентрише, то највероватније није то. Човек брзо заборавља оно што га не занима, што није за њега", рекла је Сотировићева.

Нагласила је да приликом избора школе велики утицај имају родитељи, као и да неостварене амбиције родитеља јесу проблем.

"Поред тога, и друга варијанта, да крену њиховим путем, то зависи. Некад дете личи на родитеља и некад је тај пут родитеља и пут детета природан, али када није, онда греше", навела је Сотировићева.

Истакла је да деца приликом избора школе углавном воде рачуна о томе шта кажу родитељи и другари.

На питање колико избор средње школе касније утиче на избор факултета, Сотировићева каже да код нас, још увек, после већине средњих школа могу да се упишу сви факултети.

Може да представља проблем ако деца нису имала неке предмете у средњим стручним школама, а направе заокрет и имају их на факултету – може бити потребан већи напор да се савлада то градиво, објаснила је Сотировићева.

Гимназија или стручна школа 

Када је реч о упису гимназије, Сотировићева каже да гимназију треба да уписују она деца која имају подједанако развијене и вербалне и невербалне способности, да им леже и природне и друштвене науке и да нема јасне преференције.

"Са 14-15 година интелектуални развој није завршен до краја, постоји још једно две-три године простора да се ту неке ствари промене", додала је Сотировићева.

Ипак, каже, уколико постоји нека јасна жеља и таленат који се препознаје, ту је оправдано уписати стручну школу.

Што се тиче занатских школа, Сотировићева каже да веома мало деце жели њих да упише.

"Ми сарађујемо и са фирмама, и видимо да постоји велики проблем код послодаваца да пронађу правог, квалитетног занатлију", додала је Сотировићева.

Одговарајући на питање на који начин одрасли могу да помогну деци у избору, Сотировићева каже да наставници и професори, када препознају код детета таленат, треба да им скрећу пажњу.

"Такође, ако нешто детету не иде, а виде да би дете баш то желело, јер се они страшно боје неуспеха и свако дете зависно од карактера личности различито реагује на тај страх и онда имате ту борбену децу која баш то што им не иде хоће да докажу да могу, позитивним ставом указати – добро, то ти баш не иде најбоље, али овде си много бољи", додала је Сотировићева.

Истакла је да у Центру за професионалну оријентацију последњих година има гужве и да се тестирање заказује.

"Најбоље је да се ради професионална оријентација од неких 13-14 година па надаље, нема горње границе", закључила је Сотировићева.