Шта све може да одведе на доживотну робију

Министарство правде прихватило је предлог Иницијативе Фондације "Тијана Јурић" да се за тешко убиство, силовање, обљубу над малолетнима изричу доживотне казне затвора. Тај предлог проширен је и на дела за која је изрицана казна од 30 до 40 година.

"Зато што је за та кривична дела била прописана највиша казна затвор од 30 до 40 година, тако да се та казна укида, уводи се доживотни затвор, односно замењује се овом врстом кривичне санкције. И у ситуацијама када је реч о силовању деце, силовању где је последица смрт или обљуба над децом, где је последица смрт, предвиђена је казна затвора од десет година или доживотни затвор, тако да је Министарство правде у потпуности поштовало иницијативу Фондације 'Јурић'", каже министарка Нела Кубуровић.

У земљама Савета Европе постоји доживотна казна, али и условни отпуст, најчешће после 25 година, у Немачкој до 19 и по. Код нас ће бити после 27. Међутим, у складу са иницијативом Фондације, за дела предвиђена том иницијативом нема условног отпуста. Европски суд за људска права сматра да мора да постоји условни отпуст. Очекујете ли због тога последице или проблеме?

– Тако је, казна доживотног затвора постоји у готово свим земљама ЕУ и свим чланицама Савета Европе. Различита је пракса, негде се после 10, 12, 15 година испитује да ли има услова за условни отпуст, негде после 30 година, просек је у чланицама Савета Европе 25 година. Ми смо се определили за 27.

Постоје земље где нема апсолутно условног отпуста, постоје земље као што је Мађарска, где за одређена кривична дела постоји могућност да нема условног отпуста и тај принцип смо применили за најтежа, најсвирепија дела која највише погађају грађане и жртве.

Свакако сматрамо да треба да буде поштована Иницијатива Фондације "Јурић" и у тим ситуацијама није предвиђена могућност условног отпуста.

А основно правило је да након 27 година суд може да преиспита да ли лице може да се нађе на слободи, с тим што провера траје десет година.

Друга, како наводите, од тих најзначајнијих новина су казне за повратнике. Када је реч о вишеструким повратницима, суд је обавезан да изрекне казну изнад половине распона прописане казне. Казне су пооштрене и 2008. и 2010, али, кажу судије, нису дале резултате. Због чега сте сад оптимистичнији?

– Није ствар да пооштравањем казнене политике смањимо број кривичних дела, већ да постоји правна предвидивост за оног ко учини кривично дело, да грађани буду сигурни да ће такво понашање бити санкционисано. Анализа рада судова је показала да је казнена политика блага, да се у основним судовима изричу условне осуде, што значи да лице које је добило условну осуду на слободи може да наставља да врши кривична дела за која је осуђено.

Такође, судије кажу да се забраном ублажавања улази у судску надлежност, ограничава судијско уверење...

– Не бих рекла да улазимо у судске одлуке, суштина је да постоје кривична дела за која законодавац може да пропише да не постоји могућност ублажавање, не постоји могућност условне осуде. Управо за најтежа кривична дела сматрамо да треба да постоје ограничења.

То је разлог зашто смо и сада прописали нова кривична дела – која се тичу прозводње и промета дроге, држања дроге, стављања у промет. То је нешто што младе највише погађа, тако да смо покушали да нађемо адекватну казнену политику да судска пракса која негде данас можда лута у неким ситуацијама, имала адекватно прописана кривична дела и адекватнију примену тога у пракси.

Иде ли закон на јавну расправу?

– Овог пута јавне расправе неће бити. Зато што је иницијатива упућена од стране грађане са преко 158.000 потписа. Подсетићу да је Уставом прописано да предлагач може да буде влада, посланик и 30.000 потписа бирача. Имали смо већу већину него што је потребна за измену Устава. Свакако је највећа измена увођење доживотног затвора, али јавна расправа по питању доживотног затвора у Министарству правде траје од 2015. године