Дан сећања на жртве Холокауста

Заменик градоначелника Београда Горан Весић положио је венац на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату поводом обележавања националног Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма. 

Венац је положио и потпредседник Народне скупштине Верољуб Арсић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић, представници Јеврејске заједнице, као и припадници дипломатског кора, преноси Беоинфо. 

Весић је истакао да се на данашњи дан Србија и Београд сећају заточеника из логора Јасеновац који су покушали да побегну из последњег логора смрти на територији Европе. 

"Нажалост, већина тих људи је изгубила живот у том покушају. Јасеновац је вероватно једини логор који никада није ослобођен. У знак сећања на Јасеновац и покушај пробоја обележавамо данашњи дан као Дан сећања на жртве холокауста", рекао је између осталог Весић. 

Весић је рекао да је израда закона о Старом сајмишту при крају и да се једино на то чекало.

"Када се усвоји закон о Старом сајмишту биће решено имовинско питање, откупићемо приватну имовину и кренућемо у коначну реализацију меморијалног центра", рекао је Весић.

Поред изградње меморијалног центра, у плану је и издрадња музеја која ће бити посвећена жртвама холокауста, што је већ договорено на недавно одржаном састанку председника Србије Александра Вучића и председника Републике Српске Милорада Додика.

Законом о државним празницима у Републици Србији, 22. април је установљен као Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.

Тај дан посвећен је сећању на Србе, Јевреје и Роме страдале у масовним и нечовечним усмрћивањима током Другог светског рата.

Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави Хрватској.

Систем концентрационих логора "Јасеновац" представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату.

Од 1941. до 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома укључујући и десетине хиљада деце (логор у Јастребарском). Осим логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина, систем концентрационих логора обухватао је више локалитета на територији данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине.

Најзлогласнији нацистички логор на територији окупиране Србије био је концентрациони логор на Старом Сајмишту у Београду, чији су заточеници, углавном Срби, Јевреји и Роми, масовно убијани од 1941. до 1944. године.