Друштвене мреже најчешћи инструмент за врбовање малолетника

Уједињене нације процењују да годишње у свету око 700.000 људи постану жртве трговине људима. Путеви трговине људима најчешће се крећу од сиромашних ка богатим земљама. Ни Европска унија у том погледу није изузетак: жртве најчешће потичу из Бугарске и Румуније, које су уједно две најсиромашније чланице. У Србији је у току 2018. идентификовано 76 жртава трговине људима, од тога 30 малолетника.

Митар Ђурашковић, национални координатор за борбу против трговине људима из МУП-а Србије навео је гостујући у Јутарњем програму РТС-а да је у Србији у току 2018. идентификовано 76 жртава трговине људима.

"Од 76 жртава трговина људима 57 је женског, a 19 мушког пола, а 30 је малолетно", наводи Ђурашковић.

Истиче да је сексуална експлоатација најчешћа намера трговаца људским животима и додаје да су најчешће жртве девојкаме из сиромашних и проблематичних породица које су принуђене на проституцију.

"Девојке су из сиромашних породица, где су често и без родитељског старења и у неким су институцијама. Реч је практично о деци из рањивих категорија која живе сиромашно, завршили су школу али немају посао. И у том смислу сексуална експлатација је нешто што доминира", објашњава Ђурашковић.

Додаје да се друштвене мреже најчешће користе за врбовање девојчица.

"Оне немају довољно животног искуства, злоупотребљава се њихова рањивост, па су лака мета", истиче Ђурашковић.

Девојчице у принудним браковима у иностранству

Додаје да су често изложене и принудним браковима.

"Прошле године имали смо осам жртава трговине људима које су биле принуђене на принудни брак – бракови који су уговорени, где се драстично крше основна људска права деце и где се уговарају бракови ван оквира закона. Ту су породице које се договарају, најчешће је реч о одласку у иностранство. Од осам жртава прошле године, четири су држављанке Србије које су биле принуђене на брак у иностранству", објашњава Ђурашковић.

Додаје да су и мушкарци жртве трговине људима.

"Од 76 особа жртава трговине људима 19 особа су мушког пола од тога два малолетника. Реч је о грађевинским радницима и то су ризични послови и у том смислу води се наравно рачуна о томе да се сви који се запошљавају, поготово у иностранству, претходно информишу од неког ко је већ прошао тај пут и може да похвали услове рада. Један од начина је и да се преко Министарства рада информише које су агенције лиценциране за запошљавање у иностранству", објашњава Ђурашковић.

Додаје да полиција и тужилаштво ефикасно раде на откривању случајева трговине људима и додаје да је поднето 27 кривичних пријава.

"Полиција и тужилаштво ефикасније раде на откривању случајева трговине људима, а и Центар за заштиту трговине људи", наводи Ђурашковић.

Додаје да се ради на подизању свести и јачању капацитета свих како би се препознала и спречила трговина људима али и да се препознају сви они који су изложени трговини људима.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 20. септембар 2024.
16° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи