Правописне и граматичке грешке упорне и честе

Међу најчешћим грешкама су оне које се тичу употребе речи "јер" и облика "је л'". На пример: "Јел си стигао?" уместо "Јеси ли стигао?" или "Јер можеш ово да урадиш?"  

"Јер" узрочни везник и значи "зато што", док се облик "је ли" употребљава у упитним реченицама насталим према изјавним.

"Мислим да се највећи број грешака догоди јер се ради у брзини, јер је инерција јача од знања, од искуства и од свести говорника да нешто није рекао довољно добро", објашњава лектор Јелена Дубајић Пантић.

Правописне и граматичке грешке упорне су и честе. Иако је српски језик један од најмелодичнијих језика на свету, свакодневно се сусрећемо с непоштовањем правила наше граматике.

Професор Добривоје Станојевић са Факултета политичких наука истиче да му најчешће пада у очи грешка када се каже "сво време", уместо "све време".

"Тиме нас је некако 'заразио' Војислав Илић у својој песми када је рекао 'мутно је небо сво', али има и 'добрих' грешака јер уствари ви тада видите са ким имате посла", напомиње професор Станојевић.

Једна од акција која се бави заштитом српског језика, писма и опште језичке културе, може се видети на билбордима широм Београда, са народним пословицама и загонеткама.

Циљ је да што више људи види како се правилно употребљавају речи у нашем језику.

"Човек ако прочита свако вече једну или две зачкољице, на правом месту, не на интернету нужно где може да буде и неспоразума, онда ће он у пуној мери да поправи свој говор, да буде ближи духу српскога језика, да се јасније и прецизније изражава, и на тај начин да боље исказује своје мисли, хтења, осећања, па ако хоћете и политичка уверења", сматра професор Станојевић.

Граматичке вежбе, као и уџбеници, нуде примере којима се брзо и лако обнавља и утврђује знање научено још у основној школи.