Правописне и граматичке грешке упорне и честе

Број оних који немају основно образовање се смањује, али грешке при говору или писању честе су и код високообразованих људи. У опадању културног нивоа, ни језичка култура не може да буде поштеђена. Које су најчешће грешке у свакодневном говору?

Међу најчешћим грешкама су оне које се тичу употребе речи "јер" и облика "је л'". На пример: "Јел си стигао?" уместо "Јеси ли стигао?" или "Јер можеш ово да урадиш?"  

"Јер" узрочни везник и значи "зато што", док се облик "је ли" употребљава у упитним реченицама насталим према изјавним.

"Мислим да се највећи број грешака догоди јер се ради у брзини, јер је инерција јача од знања, од искуства и од свести говорника да нешто није рекао довољно добро", објашњава лектор Јелена Дубајић Пантић.

Правописне и граматичке грешке упорне су и честе. Иако је српски језик један од најмелодичнијих језика на свету, свакодневно се сусрећемо с непоштовањем правила наше граматике.

Професор Добривоје Станојевић са Факултета политичких наука истиче да му најчешће пада у очи грешка када се каже "сво време", уместо "све време".

"Тиме нас је некако 'заразио' Војислав Илић у својој песми када је рекао 'мутно је небо сво', али има и 'добрих' грешака јер уствари ви тада видите са ким имате посла", напомиње професор Станојевић.

Једна од акција која се бави заштитом српског језика, писма и опште језичке културе, може се видети на билбордима широм Београда, са народним пословицама и загонеткама.

Циљ је да што више људи види како се правилно употребљавају речи у нашем језику.

"Човек ако прочита свако вече једну или две зачкољице, на правом месту, не на интернету нужно где може да буде и неспоразума, онда ће он у пуној мери да поправи свој говор, да буде ближи духу српскога језика, да се јасније и прецизније изражава, и на тај начин да боље исказује своје мисли, хтења, осећања, па ако хоћете и политичка уверења", сматра професор Станојевић.

Граматичке вежбе, као и уџбеници, нуде примере којима се брзо и лако обнавља и утврђује знање научено још у основној школи.

број коментара 30 Пошаљи коментар
(уторак, 23. апр 2019, 00:51) - anonymous [нерегистровани]

Мене највише излуђује


употреба предлога из испред глагола блокирати, контролисати, поштовати итд. (ово су само најчешћи случајеви "земунског дијалекта").
Исто тако, нервира ме "икада" на крају реченице, мада је то све ређе.
Што се акцената тиче, мислим да "командАнт", "пацијЕнт" нису српске речи, па се на њих не може применити правило о акценту на последњем слогу.
Имам друга Србина који је пре пола века дошао из Сиска, и још увек говори "шпек" и "шкаре", али ми то не смета, чак ми је и симпатично. Смета ми кад људи одрасли у Србији кваре језик.

(понедељак, 22. апр 2019, 17:05) - anonymous [нерегистровани]

Mačke

Srpski jezik se potpuno izrodio. Slušajte djevojke kako govore. Pa to je užas. Umjesto da kažu VREME, one izgovaraju nešto kao VREAEME... Umjesto VOZILO one kažu VUOZILO... I milion drugih primjera. Potpuno prešlo u mjaukanje... A da ne govorimo o vokalima. A umjesto O i slično... PASMA umjesto PESMA... ASAM umjesto OSAM...

(недеља, 21. апр 2019, 23:20) - Milan [нерегистровани]

Zalosno je

koliko smo nepismeni!
Jel-jer je svakodnevna pojava kod velikog broja ljudi, "sta ti hfali" malo manje ali cesto, onda uzrecica "svasta nesto". Spisak je dug...

(недеља, 21. апр 2019, 23:16) - Саша [нерегистровани]

Срб vs срп језик

Боље ви избаците масонерију из језика. Срби не могу да причају Србски него мало слово српски иско имамо језик Богом дат...фигуративно и буквално. Боље изшколујте људе и покажите им да су живи носиоци протоЕвропског језика и да се хиљаде наших речи налазе расуте по другим језицима без да ти други уопште и разумеју зашто то говоре. Врх Србског језика је урнебес. Ми у 2019. и даље немамо Србски речник! Људи не могу да пронађу шта неке речи значе или шта су значиле. Нема стручњака за историју језика осим оних који фурају квази компаративне студије. Објасните зашто протогрчки језик више личи на садашњи Србски или неки Срб.слов. језик него на данашњи Грчки? Молим лепо, прво сами себе научите чињеницама па онда остало? Хвала и молим лепо. Поздрав.

(недеља, 21. апр 2019, 23:12) - Ivan Zgrozeni [нерегистровани]

Secirati

reci je isto sto i brojati krvna zrnca. Pripadate naciji ne zbog DNK ili gramatike nego zato sto se tako osecate. Osecate se tako jer ste slobodni da na tom jeziku izrazite svoju kreativnost cak i ako to cinite na gramaticki pogresan nacin. Jezik je ziv. Sve vreme se menja. Danas greska - sutra pravilo. Uostalom, cak i reci za koje smo svi saglasni da pripadaju srpskom jeziku razlicitim ljudima znace razlicite stvari. Vazno je da slobodno komuniciramo, razmenjujemo ideje, da smo kreativni i da se razumemo. Cak i ako napravite gramaticku gresku svi ce vas razumeti. U engleskom jeziku je to najociglednije. Oni svoj recnik menjaju veoma cesto i ukljucuju novonastale reci jer jezik evoluira. Cak navedu vise varijanti od kojih nisu sve ispravne ali su u upotrebi.

(недеља, 21. апр 2019, 22:32) - anonymous sasa [нерегистровани]

Koji srpski jezik!

Pa on uopšte ne postoji i ja ga polako zaboravljam! Gde je rečnik srpskog jezika, nema ga.Da bi jezik nekog naroda postojao logično da ima svoj rečnik. Engleske reči mi prepravimo malo na svoje ali najgore je što prihvatamo hrvatske reči iako imamo svoe koje smo "zaboravili" tako da sada govorimo hrvatskim jezikom pa će oni iz toga zaključiti da je srpski jezik proizišao iz potonjeg. Između mnogih reći a mogao bi koliko hoćete da nabrojam nametnutih nam reči mi tj. mediji pa tako i naš narod koriste reč spoznaja a ne reč saznanje. Mladi koji nemaju pojma o hrvatskom jeziku će to koristiti kao kukavičje jaje. Neko reče nema veze pa ako nema veze zašto su se hrvati polomili da početkom devedesetih promene reči i sada mi koristimo njihove reči. Ko je ovde pametni ja znam ali izgleda da oni koji "vode" brigu o našem srpskom (ili što sada koriste reč maternij da bi se i reč srpski izbledela) ne znaju!

(недеља, 21. апр 2019, 22:30) - anonymous [нерегистровани]

U bzini

Ne prave se greske jer je neko pisao "u bzini".
On je na brzinu dobio dvojku u osnovnoj skoli da ne bi ponavljao, pa da moraju da ga gledaju jos godinu dana.

(недеља, 21. апр 2019, 22:18) - Miomir Maksimcev [нерегистровани]

Ako

"cistunci" pobede pa uvedu neku vrstu jezicke policije bice to katastrofa za srpsku naciju. Time bismo amputirali Srbe koji zive u Hrvatskoj, Bosni i Crnoj Gori i omogucili da zazive "hrvatski", "bosnjacki" i "crnogorski jezik". Sve tri nabrojane varijante govore i Srbi u tim drzavama i moramo ih smatrati delom srpskog jezika i prihvatiti. Najveca bi bila glupost da ih se odreknemo umesto da primenimo "inkluziju" koju tako uspesno primenjujemo kada su u pitanju azilanti. Zasto ne prihvatiti "hrvatske", "bosnjacke" i crnogorske reci u fond srpskih reci (makar i sa cetiri padeza i 34 simbola). Prihvatili smo veliki broj turskih reci ali nismo postali Turci. Govorim englesi ali nisam zbog toga postao Englez. Jezici ne asimiluju ljude. Ljudi asimiluju jezike. Strah je potpuno neopravdan. BITNO JE DA SE RAZUMEMO.

(недеља, 21. апр 2019, 21:57) - anonymous [нерегистровани]

Da li

U duhu srpskog jezika kaže se kao šta se i uvek govorilo " DA LI", dok Srbe nisu zarazili kajkavizmi kao šta je "je li", itd.

(недеља, 21. апр 2019, 20:57) - ,," [нерегистровани]

Страно писмо и стране речи

Оно што Нам уништава језик су стране речи. Страно писмо је такође доказ несвести.

Речце, зарези, скраћенице су тако далеко на списку задатака, који су пресудни за Наш Језик.

САНУ се понаша најнеодговорније. Речи из енглеског су Нас преплавиле и даве саму срж Нашег Бића, латиница се укоренила, а они праве ,,стандардизацију" . Сами себи секу грану на којој седе.