Избор школе као пречица до иностранства

Уживању у масажи ретко ко може да одоли. Иако делује да најмање прија оном ко је изводи за доброг физиотерапеута масажа није мука. Исто као што није ни то да након завршене школе пронађе посао. Нарочито у иностранству. Зато је разумљиво што се у средњим школама за ово, али и занимање медицинске сестре, увек тражи место више.

"Овде кроз школовање имамо доста праксе и кад завршимо већ можемо да радимо и имамо ту неку спремност за посао", каже Марија Чечовић, ученица четвртог разреда Медицинске школе "Београд" и додаје да би била задовољна платом од хиљаду евра.

Њен друг из разреда Душан Старчевић каже да планира да настави школовање на Високој струковној школи након чега би завршио стаж и потражио посао. У случају да га не нађе, отишао би у иностранство, јер је чуо да су тамо тражени медицински радници.

Пут до иностранства додатно табају и немачке агенције за запошљавање које врбују не само медицинско особље, већ и ђаке. То нам потврђује и директорка Средње медицинске школе "Београд" на чији мејл су стизале понуде за промоцију послова у иностранству. Све их је одбила, мотивишући ђаке да наставе школовање или да посао потраже на некој од клиника где су били на пракси.

"Трећи начин је што ми покушавамо да правимо међународне пројекте и већ смо урадили четири, где они за време школовања имају прилике да виде како то изгледа напољу и да се увере да неће радити у струци, без обзира на висину зараде, већ ће бити помоћни радници", истиче проф. др Нада Трифковић, директорка Медицинске школе "Београд".

Траже се конобари, шанкери, кувари...

Да су у иностранству потребни медицински радници можете и сами да се уверите на било ком сајту за оглашавање послова. Осим тога, тражени су и возачи, грађевински радници, али и угоститељи.

"Већ почетком априла примећујемо појачану тражњу послова у угоститељству у региону. Конкретно, повећана је понуда за рецепционерима, за конобарима, шанкерима, куварима у Хрватској, па и у Словенији. За таква занимања углавном се траже људи који су флексибилни и који се лако прилагођавају те им није потребно неко образовање или искуство", истиче Игор Аврамовић са сајта "Клик до посла".

То би значило и да неко након завршене средње школе може да буде пожељан кандидат. Ипак, како нам каже директор Удружења хотелијера и ресторатера Србије, од 2.000 ученика колико сваке године изађе из угоститељских школа, тек стотинак њих потражи посао у иностранству. Један од разлога је тај што Србија има око 750.000 столица у хотелима, ресторанима и кафићима, где се могу лако запослити.

"Не можемо да кажемо да је то тако енормно интересовање за одлазак у иностранство. Има га, наравно, пружа се могућност и одлазе, а највеће интересовање јесте за Хрватску, за Словенију за остале земље ЕУ. Овде није реч о миграцијама, одлазе да раде па се у октобру враћају у Србију. У Хрватској се тражи 9.000, Црна Гора тражи 3.000 до 5.000, Словенија између две, три хиљаде кадрова за ова угоститељска занимања, да не говорим о крузерима, чак њих 1.000 ће отићи", тврди Георги Генов, директор ХОРЕС-а.

Шансе да вас у иностранству услуже конобари из Србије мање су од оних да у некој немачкој болници на српском поразговарате са медицинском сестром. Само на годишњем нивоу у ову земљу оде око 800 медицинских сестара и техничара. Зато и не чуди што упис у средњу медицинску школу многи виде као брз, али сигуран пут до иностранства.