Јасеновац, филмски завет ћутања

Озбиљна тема, разрађен сценарио и велика редитељска имена, предуслови су за сваки добар филм. Па тако и за онај о Јасеновцу. Али, упркос свему томе у домаћој кинематографији скоро oсам деценија није снимљен играни филм о једном од најозлоглашенијих логора. Ове године тог посла се прихвата више редитеља.

"Србија ће већ и пре него што Kустурица сними један такав филм већ добити филм са темом о геноциду у тзв. НДХ. А то је филм који је добио подршку преко Филмског цента а то је филм Предрага Гаге Антонијевића под радним насловом "Дара" који третира ту проблематику. Према томе, ми ћемо до краја 2020. имати премијеру тог филма а намера Kустурице нашег најчувенијег синеасте и уметника глобално гледано јесте да се позабави и он том темом", открива министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

Након начелног пристанка Емира Kустурице да снима филм о Јасеновцу је израда сценарија. Читав посао могао би бити завршен 2021. односно најкасније 2022. кад би филм могао да се нађе на биоскопском репертоару.

Филмски репертоар ће бити богатији и за остварење редитеља Лордана Зафрановића, који се више од 40 година бави Јасеновцем. Лордан нам из Прага открива да сценарио приводи крају.

"Био сам у једном тренутку позван од самог врха српске власти и замољен да се направи тај филм што је мени одговарало. Ја се тиме дуго бавим и хтио сам реализират један велики филм који ће у свету бити препознат као антиратни, антизлочиначки, антифашистички. Тако да ми се чини да смо сада у фази која води према реализацији тог филма", напомиње Зафрановић.

О Јасеновцу је до сада снимљено четири документарна филма од чега је један Зафрановићев. "Kрв и пепео Јасеновца" из 1985. донели су му титулу државног непријатеља Хрватске где је филм и забрањен.

"Са тим филмом, интересантно, нико није био задовољан ни Срби ни Хрвати. С једне стране, Хрвати знамо зашто, а Срби су тражили од мене да ставим милијун жртава, а до тог податка ни ја ни моја велика истраживачка екипа нисмо дошли. И ја то нисам ставио", указује прослављени редитељ.

 То што је Јасеновац деценијама камен спотицања не само у политичком већ и у филмском свету, не чуди историчаре.

"Понекад се говори да ли је била могућа Југославија после Јасеновца. А то само говори о томе колико је то била важна тема а колико је то званична политика гурала под тепих. То је нешто што се није улклапало у тзв. херојски наратив, што је имало одраза и у кинематографији. Партизански филмови су одраз тога. Сфера политике није била наклоњена снимању таквих филмова и то је основни разлог што их и нема", каже историчар Милан Кољанин.

Сада када ће се "фабрика смрти" коначно наћи на филмском платну, шта очекивати?

"Не очекујем никакве лоше реакције. Напротив, очекујем добре реакције, јер Јасеновац је оно што је Аушвиц у светским оквирима, то је Јасеновац на Балкану и шире. Верујем да ће тај филм гледати са једном дужном знатижељом и према жртвама о којима ће он да говори", сматра секретар за културу града Београда Иван Карл.

Филмови о логорима из Другог светског рата у Европи веома су гледани и популарни. Зато су познаваоци филма и историчари саласни да је важно да се прекине филмско ћутање о Јасеновцу, али и да се остварења домаћих редитеља прикажу и у светским биоскопима.