Посланица надбискупа Хочевара: Тада им се отворише очи

Београдски надбискуп Станислав Хочевар истакао је у ускршњој посланици да је суштина Ускрса смрт свеколиком злу и сваком злу. Рекао је и да једно од најтрагичнијих обележја данашњице лежи у томе што је вера погрешно схваћена и негативно представљена.

"Тада им се отворише очи"! (Лк 24, 31) – предивно је запажање тако посебног јеванђелисте, Луке, док описује путовање у Емаус двојице Исусових ученика на сам дан Његовог Васкрснућа.

Браћо и сестре! И ми улазимо у ове велике дане славља Тајне Васкрса! Требало би свима нама да се отворе очи. Управо зато је тако драгоцено и истински искрено прослављање ове, највеће Тајне хришћанства; само тако ћемо и ми, отворених очију моћи да наставимо свој историјски ход.

У тој искреној жељи, и у дубокој молитви, све вас, предрага браћо и сестре, и све вас, драги пријатељи, најсрдачније поздрављам!

Поздрављам вас и позивам да кренемо на пут с Васкрслим Господом. То је, пре свега, посебно битно за нас, припаднике Београдске надбискупије. Јер ми, наиме, славимо свој Први синод.

Стварност синода састоји се управо у томе да сви будемо заједно на путу, да на том путу водимо дијалог, али не само сами са собом. И нама се – као и ученицима Христовим – својом свеколиком ненаметљивом изворношћу, али и оном снагом која једина гарантује право путовање, придружује васкрсли Господ.

Својим Васкрснућем, само Он је заиста победио изворе и узроке смрти, умора, заборава, себичности, мржње, свађе и ратова; својом победоносном снагом, само Он тако снажно утемељује будућност.

Зато ће се и тако ће се и у нама обистинити искуство Исусових ученика Клеопе и – највероватније – јеванђелисте Луке.

А какво је то њихово искуство? Пре свега: темељна промена у разумевању Исуса Христа!

Наиме, упркос томе што су ти исти ученици више година слушали Исуса, они Га нису целовито и свестрано схватили и разумели. Од Њега су, нажалост, очекивали не спасење, него нешто друго, што му у разговору на путу у Емаус они отворено и кажу: "А ми смо се надали да ће Он ослободити Израел" (Лк 24, 21).

У Исусу видели политичког и социјалног делатника 

Ученици су, дакле, у Исусу гледали политичког и социјалног делатника. Очекивали су да ће избацити окупаторску римску власт и да ће их стално тешити социјално-медицински схваћеним чудесима: умножавањем хлеба и оздрављивањем болесних.

За време Исусовог земаљског боравка међу њима, они су стварно могли и да виде и да искусе толика чудеса. Зато су Га и прогласили пророком, али то су учинили више због себе, због материјалне користи, а не да би Исуса признали као правог Бога и Спаситеља. Нису још увек могли да схвате да је Он, Исус из Назарета, Спаситељ читавог човечанства.

Још ни издалека нису разумели да су сва зла која су присутна у нама, међу нама и у нашим друштвима ‒ плод греха! Како источног греха, тако и наших личних грехова, али и оних колективних.

А колективни грех је у нашој лажној солидарности, када свесно саучествујемо у коруптивним делима, подржавамо зле навике и сва лоша и неморална усмерења у друштвима којима припадамо.

Зато је ‒ док су Му говорили о својој жалости и разочараности, и о уверењу да их је "историја" обманула ‒ ученицима на путу Исус почео да тумачи све оно што је у "свим Писмима" о Њему речено (Лк 24, 27).

Протумачио им је све што је учинио Мојсије, све што о њему говоре псалми. Али изабрани Божји народ је ипак више уважавао своје представе о Богу и није прихватио да Син Божји управо због наших злодела мора да доживи велика издајства, осуду, смрт, и да трећег дана васкрсне.

Негативно представљена вера

Браћо и сестре! Једно од најтрагичнијих обележја данашњице лежи у томе што је вера погрешно схваћена и негативно представљена. Чак и толики верници немају о њој целовито сазнање. Они не познају ни велика Божја дела у историји. Већина људи, пре свега, не верује доследно у Бога Створитеља.

Живе као да Бога нема и понашају се као да су они сами једини господари свега створеног, па и свог тела. Шта рећи о нашем познавању историје уопште, о историји изабрања Божјег народа, о значају читаве Божје објаве и, посебно, о Исусу Христу, о Његовој Цркви? Сетимо се само какве све интерпретације сусрећемо у медијима...

За нас, људе овог времена, посебно тешко питање јесте питање Светих Тајни или сакрамената. Толики људи, на пример, сматрају да је крштење само неки спољашњи обред или тек израз идеолошке припадности заједници. Такве особе крштењем нису одумрле себичном егу, нису се животно "обукле" у Исусов начин живота, не живе из милости, и њима не влада Исусова мисао, Исусова сједињеност с Оцем и Црквом.

За многе, зато, лепе иконе и јесу само украс или чак параван иза којег скривају своја недела, а не израз вере, моралности и одговорности. И то посебно саблажњава.

Исус је, дакле, читав дан корачао с ученицима, одговарао на сва њихова питања и тумачио им да без наше личне смрти злу и греху – нема новог живота. Његово тумачење је полако грејало и просветљавало њихово срце, али Га још увек нису у потпуности познали. Помислимо само: нису упознали Њега с којим су тако дуго комуницирали!

И данас та, изнад свега трагична чињеница – да "стари човек", човек који, дакле, живи само телесним и земаљским животом, и који се Исусовом снагом није истински ослободио себичности и самодовољности – болно одјекује у нашем конкретном животу. А тај "Стари човек", онај који се, дакле, није заиста обратио, не може да упозна Васкрслог Господа. Зато се дешава оно о чему нам сам Исус говори: "Устима изговарају моје име, али је њихово срце" – то јест, читав однос према животу – "далеко од мене." Устима, дакле, сведоче једно, а делима нешто сасвим друго: не-хришћани.

Суштина Васкрса

Тешко нам је да признамо, браћо и сестре, да је суштина Васкрса управо смрт свеколиком злу и сваком злу. Васкрс, даље, представља наше сједињење с Њим по Светим Тајнама: поготово по тајни крштења и Еухаристије!

Када се, дакле, ученицима на путу отварају очи и они упознају Исуса? У тренутку кад пред њима поново разломи хлеб! И тако и делом потврди да се у смрти – и нама сада по Еухаристији Є потпуно предаје и Оцу и нама.

Он се тако "предао" за нас да ми сада можемо да Га "једемо и пијемо" у Светим Тајнама. Само ако се, дакле, моје биће храни Исусовом бесконачном љубављу, ако се храним Његовим начином живота, тада не живим више само ја, само мој его, него у мени живи Исус Христос, Васкрсли Господ!

Зато Лука у свом Јеванђељу даље каже: "Тада им Он отвори ум, да разумеју писма" (Лк 24, 45), а сам Исус додаје: "Тако стоји писано: Месија треба да трпи и трећи дан васкрсне."

Браћо и сестре! Исус нам је показао како се умире изворима сваког зла, то јест греху, и како се васкрсава у нови живот заједништва, то јест љубави! Треба зато одмах и непосредно да се запитамо: зашто је данас толико неспоразума и проблема и у Цркви и у свету? Ако корачамо "затворених очију" или када смо, како Исус каже ученицима на путу у Емаус, "Безумни и спора срца за веровање пророцима" (Лк 24, 24), онда је јасно зашто међу свима нама има више смрти, разочарања, бега и подељености, него живота у радости.

Али, браћо и сестре, чујмо и ово: радосни завршетак овог догађаја допуњује се чињеницом што се, у истом моменту кад спознају Исуса – упркос ноћи – ученици враћају у Јерусалим.

Враћају се у своју апостолску заједницу, у средиште свог народа, у средиште своје верске заједнице! И тада жалост преображавају у радост, а плач у проповедање да Исус живи! Овај преображај је тако снажан да управо Исусовим Васкрснућем почиње преславна историја сведочења и ширења Христовог Јеванђеља на све континенте.

Браћо и сестре! Гајим дубоку жељу и молитву да овогодишњи Васкрс и нама помогне да отворимо очи, да се коначно отворимо разумевању за "сва Света писма", разумевању за то шта значи бити "нови човек", да се вратимо у своју заједницу вере и да свим својим бићем сваког тренутка сведочимо: Он живи! Васкрсли је међу нама! Он је с нама на путу...
Срећан и благословљен Васкрс!
 
Браћи и сестрама источне традиције кличем:
Христос васкресе – ваистину васкресе!
 
Свима желим Божји мир, радост и несаломљиву наду да је могуће живети "отворених очију" и тако разумети све тајне живота. Зато вас благосиљам у име Оца и Сина и Светог Духа.
 
† Станислав Хочевар,
надбискуп београдски

број коментара 0 Пошаљи коментар