Нове жртве бомбардовања и две деценије касније

Председник Комисије за истраживање последице НАТО бомбардовања Дарко Лакетић каже за РТС да је, у сарадњи са "Батутом", спроведено истраживање на генерацији деце рођене након агресије јер је било могуће искључити све факторе ризика, што није могуће када се испитује старије становништво.

Дарко Лакетић је, гостујући у Дневнику РТС-а, објаснио да је урађено научномедицинско истраживање са Институтом "Батут" које је показало да је постојао токсин који је децу од пете до девете године учинио подложнијом на настанак малигних болести.

"Као испитивану групу смо узели децу јер ту не постоје фактори ризика и само истраживање зато има велику научну вредност", напомиње председник Комисије за истраживање последице НАТО бомбардовања.

У наредној фази истраживања Комисија ће покушати да идентификује о ком токсину је реч, додаје Лакетић.

Истраживање је спроведено на генерацији деце рођене након бомбардовања.

"Од тренутка излагања токсину до манифестације болести потребно је да прође неко време. За малигне болести крви треба око осам година, а за солидне туморе од 14 до 18 година. Имамо довољну временску дистанцу да урадимо истраживање", истиче Лакетић.

Објашњава да постоје чист и прљав осиромашени уранијум.

"Чист осиромашени уранијум настаје као споредни продукт фисије у реакторима. Прљави осиромашени уранијум је истрошено нуклеарно гориво где постоје и примесе плутонијума, америцијума, а они повећавају токсицитет. Значајно за осиромашени је да је нефротоксичан (oштећују бубреге), цитотоксичан (оштећује ћелије), канцероген", напомиње Лакетић.

Објашњава да је уранил јон, који лако реагује са биолошким молекулима, оно што осиромашени уранијум чини штетним.

Лакетић подсећа да је НАТО током агресије циљао објекте инфраструктуре у којима се налазе једињења са јачим негативним ефектом на људском здравље него уранијум.

Као пример наводи Крагујевац, у ком су погођени електротрансформатори пуни трафо-уља.

"У трафо-уљу има пиралена, који је једна од најканцерогенијих супстанци. Пирален се затим излио у Лепеницу", подсећа Лакетић.

Лакетић истиче да Србија сада може да спроведе мере превенције становништва, рано лечење и асанацију животне средине где је неопходно.

Подсећа да је НАТО агресија извршена противправно – без сагласности Савета безбедности. Због тога, додаје, Србија има право да тражи помоћ у лечењу, превенцији, санацији животне средине пре свега од западних земаља.

Први прелиминарни извештај о последицама бомбардовања биће објављен 2020. године.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(субота, 20. апр 2019, 13:01) - anonymous [нерегистровани]

Vreme ne radi za nas, a i sami radimo protiv sebe, mozemo li da budemo drugaciji ?

Bombardovanje je bilo 1999. godine, sada je 2019. godina , premalo se uradilo na rasvetljavanju i obelodanjivanju sve stete na zdravlje ljudi u tih 20 godina,
Mnogo ljudi nam oboleva i umire, kasinimo u svemu, pa i u istrazivanjima.
Neka druga zemlja da je bila na nasem mestu, do sada bi imala 100 kompletnih istrazivanja sa rezultatima, dokazima, cinjenicama, podnela bi na stotine tuzbi protiv NATO bombardovanja, a kod nas, nista i skoro nista.

(субота, 20. апр 2019, 08:31) - Helleri [нерегистровани]

Treba ne samo čitati tekst nego i razumeti

Ne radi se samo o bombama sa osiromašenim uranijumom koje su bacane na teritoriji KiM. Reč je o pogođenim hemijskim postrojenjima kojih ima na teritoriji cele Srbije.

(четвртак, 18. апр 2019, 12:51) - anonymous [нерегистровани]

Okolne zemlje

Sigurno je da je i u okolnim zemljama povećana stopa oboljevanja usled bombardovanja ,samo što tamo nisu vršena takva istraživanja.

(четвртак, 18. апр 2019, 11:57) - sm [нерегистровани]

??

Kako je moguće da nema žrtava u Sofiji, Podgorici i Skoplju koji su svi bliži Kosovu nego veći deo Srbije?