Има ли разлога за бригу због сече шуме

Гостујући у Београдској хроници, Адиба Џудовић је истакла да "Србијашуме" на територији Београда не раде ништа другачје него што је уобичајено и напомиње да се мања сече него што се сади.

"Стекла сам утисак да је свест грађана на вишем нивоу и верујем да је то мотив за бригу. Изгледа као да сечемо више него што би требало, а ништа се не ради другачије него обично", каже Џудовићева.

Према њеним речима, посече се два и по одсто укупне дрвне масе којом се газдује а три и по присрасте.

Како тврди, сваке године се оставља резерва у корист садње, тако да је дрвна масе из године у годину већа.

На питање зашто се дрвеће секло у насељима Дубоко и Бечмен, где је у једном клизиште, односно природна баријера између насеља и термоелектране у Обреновцу, Џудовићева каже да се проблем клизишта ниједна шума не може да реши.

"Консултовали смо стручњаке за ерозије, али ниједна шума не може спречитити клизиште, а коренски слој дрвећа је много дубљи од површинског слоја земље", објашњава Џудовићева.

Тврди да је сеча у насељима Дубоко и Бечмен била неопходна, додајући да спољни изглед стабла може да завара.

"Када се дрво посече види се да је стабло болесно иако је крошња зелена. Ако сува грана падне на трим стазу у тренутку док неко ту пролази, 'Србијашуме' ће одговарати", наглашава Џудовићева.

Как је напоменула, после сечења на одређеном подручју одмах се приступа пошумљавању.

Наводи да посечено дрво завршава код локалног становиштва као огревно дрво или га купе локалне пилане.

"Шумарство је наука. Не сечемо само суво дрвеће. Сечемо и здрава како бисмо помогли другим стаблима да достигну свој развојни максимум".

Џудовићева поручује да сваки власник дужан да чува своју шуму и додаје да је бесправна сеча стабала на територији Београда сведена на минимум.