Општине удружене против природних непогода

Поплаве из 2014. нанеле су велику штету али и промениле свест о елементарним непогодама. Стручњаци кажу, Србија је сада и безбеднија и спремнија да се с њима суочи, а и континуирано се ради на припремама за евентуалне непогоде које се не могу спречити, али се штета може смањити.

Бујице из маја 2014. доказ су да су елементарне непогоде у Србији престале да буду празна претња. Да би се боље реаговало, од тада је усвојено више и закона и планова.

"До сада смо имали ситуацију да су локалне самоуправе по инерцији, када се нешто дешавало, одвајале средства, одвајале ресурсе материјалне, нематеријалне, а ово је први пут понуђена као опција локалним самоуправама да искажу своје капацитете онда када је то неопходно у фази припреме и планирања", каже Здравко Максимовић, аутор програма из Краљева.

А, ту је кључна и сарадња међу општинама.

"Јединица локалне самопуправе слива Западне Мораве ће припремити одговарајући модел удруживања, односно један споразум о сарадњи тако што ће основати заједничке службе. У оквиру једног слива је 17 општина, значи неку врсту угорожености која може да дође од природне непогоде сви ће заједно испланирати, а направиће то јефтиније и боље", објашњава генерални секретар СКГО Ђорђе Станичић.

Техничку и финансијску подршку пружају и државне институције.

"Нећемо спречити ни поплаве, ни земљотресе, ни сушу, било коју елементарну непогоду, али оно што можемо да спречимо, јесте да штета не буде прекомерна", истиче Марко Благојевић из Канцеларије за управљање јавним улагањима.

"Променила се свест о реаговању, што је добро. Сада нам предстоји промена свести да се много ради и када се ништа не дешава, односно промена свести о превентиви", поручује Предраг Марић из Сектора за ванредне ситуације.

Програм управљања ризиком од елементарних непогода у јединицама локалне самоуправе треба да буде усвојен у текућој години, како би од следеће буџетске године кренуо са реализацијом.

број коментара 0 Пошаљи коментар