Врховни касациони суд данас о кредитима у швајцарским францима

Став о решавању проблема спорних кредита у швајцарским францима данас би требало да заузме и Врховни касациони суд. Став који данас будемо усвојили обавезиваће судије Врховног касационог суда, нижестепени судови могу да доносе и супротне одлуке, али по ревизији случајеви ће доћи код нас, објашњава за РТС председник ВКС Драгомир Милојевић. Могуће решење је укидање валутне клаузуле у швајцарцима и индексирање кредита у еврима, сматра Милојевић.

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да постоје две процесне ситуације – грађани туже или за раскид уговора или за ништавост уговора, односно ништавост валутне клаузуле у швајцарским францима.

Милојевић каже да је валутна клаузула као таква правно прихватљива јер се уговара како би се очувала тржишна вредност пласираних средстава.

Међутим, напомиње да се то односи на валутне клаузуле у еврима, јер Народна банка Србија "чува" курс те валуте и у односу на њу пројектује годишњу инфлацију.

Упитан које су могуће опције решења у наведеним процесним ситуацијама и које би решење он предложио, Милојевић каже да је он за проглашење ништавости валутне клаузуле у швајцарским францима.

"Немамо доказа, односно, банка треба да пружи доказе да се задужила на међубанкарском тржишту баш у швајцарским францима и да је ту валуту и пласирала грађанима у виду кредита. Такође, обавеза банке је да пружи доказе да је писано обавестила грађане о ризицима таквог пословања, односно закључивања таквих кредита", објашњава Милојевић.

Председник Врховног касационг суда признаје да спорови предуго трају, али наводи да је разлог за то преоптерећеност судова.

Данашња одлука Врховног касационог суда требало би да буде смерница за судове како да поступају, које доказе да прикупљају и како да пресуђују. Ипак, то су само смернице и нису обавезујуће.

"Смернице обавезују само судије Врховног касационог суда. Нижестепени судови могу да доносе и супротне одлуке, по ревизији ће доћи код нас, а наш став је такав какав данас будемо заузели", указује Милојевић.

На данашњој седници могао би да буде усвојен и правни став да се, док се не окончају спорови, застане са исељавањем грађана који су престали са плаћањем кредита из економских разлога.

Ипак, председник ВКС упозорава да ништавост валутне клаузуле не значи и ништавост целог уговора, јер друге одредбе говоре о преузетим обавезама, каматама и начинима плаћања.

Грађани треба да наставе да плаћају стамбене кредите, али индексиране у еврима, сматра председник Врховног касационог суда.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(уторак, 02. апр 2019, 14:36) - anonymous [нерегистровани]

Nepotrebna dilema

Zaista je nepotrebna dilema tipa šta bi se desilo da je franak pao 35%. To se nije moglo desiti, naročito ne u doba ekonomske krize kada se krupni kapital prebacuje u tu valutu i u jen, zbog čega one rastu. To je ujedno ono što su banke znale i odlučile da zataje od klijenata koji u to vreme tako daleko u poznavanju deviznog tržišta nisu dosezali. Banke su u duhu obligacionog prava bile dužne da o tome obaveste klijente. Činjenica da nisu, čini ih nepoštenim u pravnom smislu, a kredite ništavnim. Danas to već svi znaju i sama činjenica da takvo pitanje postavljaš upućuje na to da si bot. Moraće da vas pouče nekim boljim forama, jer ste smešni umesto efikasni. Osim ako je cilj da zasmejavate narod.

(уторак, 02. апр 2019, 13:08) - anonymous [нерегистровани]

неуставност и незаконитост валутне клаузуле

„... објашњава за РТС председник ВКС Драгомир Милојевић. Могуће решење је укидање валутне клаузуле у швајцарцима и индексирање кредита у еврима, сматра Милојевић.”

Није Милојевић односно ВКС адреса за назаконитост и неуставност валутне клаузуле и то не само у швајцарцима, већ НБС и Уставни суд, за све оно прописано након члана 53. и 54. Закона о НБС, а којим одредбама су нам увели страни новац као мерило вредности.

(уторак, 02. апр 2019, 13:07) - Logika? [нерегистровани]

смерница! за судове

Данашња одлука Врховног касационог суда требало би да буде смерница за судове како да поступају, које доказе да прикупљају и како да пресуђују. Ипак, то су само смернице и нису обавезујуће.
Смернице обавезују само судије Врховног касационог суда. Нижестепени судови могу да доносе и супротне! одлуке, по ревизији ће доћи код нас. Шта рећи, а не заплакати? Раја се правде нагледати неће

(уторак, 02. апр 2019, 13:06) - anonymous [нерегистровани]

Bez dileme

Slžem se s tobom, a građani su u ovom slučaju dobili kredite u dinarima i rate otplaćuju u dinarima. Banka im to preračunava u franke koji ne postoje u ovom slučaju. Zabluda je da građani Srbije neće plaćati te kredite, jer su većinom osigurani kod Nacionalne korporacije i onog momenta kad dužnik prestane da plaća rate, plaćaće država tj. svi građani. Sa evrom je druga stvar, jer je država svoju valutu vezala za evro i svojim novcem interveniše da se taj kurs održava. To su banke znale, a građani nisu sve dok nije bilo kasno. U obligacionom pravu jača strana se mora pridržavati načela poštenja, a banke su to ignorisale i treba da snose posledice nepoštenog poslovanja.

(уторак, 02. апр 2019, 12:22) - anonymous [нерегистровани]

Камата

Прво донети закон о зеленашењу. Свака камата која прелази 15% да се сматра зеленашењем. Банка или да позајми у еврима, доларима итд. и да испалти тај новац у страној валути или у динарима.
Свако муљање, клаузуле итд...да се прогласе ништавним.
Људи који су узели кредит у динарима (нпр. 100 000 динара) пре 10 година. Толико и да врате. Све преко тога да се сматра екстра профитом и да држава пише казне банкама и пореска да прикупи порез.

(уторак, 02. апр 2019, 11:23) - anonymous [нерегистровани]

Zvuči normalno, pa je sumnjivo

Ovde se nigde ne pominje ideja da svi građani vraćaju dugove pojedinaca, odnosno tuđe dugove. Ako se ispostavi da banka ne može da održi valutnu klauzulu u švajcarcima, dužnici će dobiti prebacivanje u evre, a potom treba još da se priča i o tome šta će biti sa već naplaćenim dodatnim ratama i sa oduzetim stanovima. Ali, čovek čak i naglašava da dužnici moraju i dalje da plaćaju. Nema raskidanja ugovora i nema da drugi plaćaju za njih. Uz to, šta će biti ako se neka banka zaista zadužila u švajcarcima? Onda bi klijenti te banke morali i dalje da plaćaju uvećene iznose, a klinenti drugih banaka možda i ne. Što je opet normalna tržišna stvar. Ja bih samo još pitao - ako banka ima pravo da koristi valutne klauzule, kako ne bi izgubila vrednost, da li i građani imaju ista prava? Dakle, posle deset godina suđenja, za trivijalne stvri, da dobiju ne samo neki smešan iznos u dinarima, nego odgovarajuću protivvrednost evra? Pravo i pravda moraju da budu isti za sve.

(уторак, 02. апр 2019, 10:58) - milan [нерегистровани]

Krediti u CHF

Osnovna prava svakok pojedinca je u tom da može dobiti
krediti u onoj valuti u kojoj ga traži. Ako ta stvar dođe na
Sud za Ljudska prava u Strazburg, odluka će biti takva.

A šta bi se dogodilo da je franak pao za 35%?