Две године за одлуку, али ноћас сви померају казаљке

Европски парламент је одлучио – од 2021. часовници се неће померати. Европске земље имају две године да се определе за летње или зимско рачунање времена. Док неки чланови ЕП поздрављају ту одлуку, други јој се противе.

"Резултати истраживања показују да са здравственог аспекта, добробити животиња, енергије, укидање померања сата је веома корисно. Био сам врло задовољан када је Жан Клод Јункер рекао да ће се то окончати", рекао је Шин Кели, ирски члан Европског парламента.

Немачки члан парламента Вернер Лангер сматра да је предлог "незрео".

"Предлог је незрео, нема процене о последицама, о евентуалној штети по тржиште. Зато ћу ја гласати против тога", каже Вернер Лангер.

Жоел Мелин из Француске истиче да би различито рачунање времена направило проблем.

"Јасно је да је дошао крај мењању времена, али то мора да буде координирано. Али када дајете могућност свакој чланици да бира своје време, отварате врата великим проблемима, какве само ЕУ може да створи", истакла је Жоел Мелин.

Скандинавским земљама, које током највећег дела године имају беле ноћи, померање часовника доносило је још веће невоље. Њима ће укидање указног времена донети више сунчаних сати.

Тешка одлука за југ Европе

За разлику од њих, пред земљама на истоку и југу Европе, међу којима је и Србија, је тешка одлука.

Слободан Бубњевић, из иницијативе "Наука кроз приче", указује да ће обданица бити краћа у делу сезоне и да тиме не губи само грађанство, већ постоје и економске последице.

"Данас нам тих сат времена обданице много чини у разним аспектима живот. Данас људи не раде до два сата", рекао је Бубњевић и додао да ће се ђаци који иду у другу смену зими враћати из школе по мраку.

Дебата се води и у нашем региону. Хрвати и Словенци би могли да се нађу у различитим временским зонама – Словенци би зимску, а Хрвати летњу.

Препорука Европског парламента је да се комшије договоре како би се избегли проблеми, на пример у саобраћају.

Србија ће се ускладити са европском регулативом, кажу у Министарству привреде. Иначе, наша земља је још у 19. веку приступила европској метеоролошкој заједници и једна је од првих замаља западног света која је прихватила да на исти начин мери све физичке величине.