Очекују се велике промене у здравству

Одбор је у начелу прихватио и Предлог закона о здравственој заштити, о предметима опште употребе, као и предлог измена Закона о супстанцама које се користе у недозвољеној употреби опојних дроги и психотропних супстанци, о којима ће такође посланици сутра расправљати, а који доносе велике промене у здравству.

Предлогом закона о здравственом осигурању пређвидено је да родитељи имају право на боловање с примањeм целе зараде током лечења детета од рака или неког другог тешког обољења до навршене 18 године, а боловање ће морати да обнављају на сваких шест месеци.

До сада су родитељи тешко оболеле деце имали право на 65 одсто личних примања и четири месеца боловања и обично су напуштали посао или добијали отказ како би били уз своју болесну децу.

„Новина је и то да ће изабрани лекар моћи да отвори боловање до 60 дана, уместо досадашњих 30 дана, као и да лекари специјалисти могу да упуте пацијента на болничко лечење, а не само изабрани лекар", рекао је Танјугу државни секретар у Министарству здравља Берислав Векић, који је на Одбору образлагао предложене законе.

Предвиђено је и да они који се три пута не одазову на превентивне прегледе, а за то немају оправдање, морају да плате 35 одсто цене лечења, ако се разболе од болести за коју је био предвиђен скрининг.

"Статистика је показала да се мали број људи одазива на скрининге за рак дојке, грлића материце и дебелог црева. Идеја је да упутимо позиве на скрининг и да, ако се неко три пута не одазове и не оправда свој недолазак, партиципира 35 одсто у будућем лечењу, ако се разболи од те болести", рекао је Векић.

Такође, жене које су оперисане од карцинома дојке имаће право на корекцију или реконструкцију дојки на терет здравственог осигурања.

Векић каже и да је предлогом закона предвиђено да сви грађани без здравствене књижице могу да добију и палијативно збрињавање, да ће им бити доступне обавезне вакцине и скриниг прегледи.

До сада су они који немају оверену здравствену књижицу имали право само на хитну медицинску помоћ.

Пребацивање примарне здравствене заштите на државни ниво 

Кад је реч о Предлогу закона о здравственој зашити, предложено је пребацивање примарне здравствене заштите на државни ниво, осим апотека које остају у надлежности локалне самоуправе.

"Обједињавањем домова здравља и општих болница правимо здравствене центре и рационализоваћемо немедицински кадар, односно администрацију и техничку службу", објашњава Векић.

Каже и да је предложеним законом предвиђен допунски рад, односно да доктори који раде у државној служби на секундарном и терцијалном нивоу могу засновати допунски рад у својој матичној установи до једне трећине времена, као и да лекари у оквиру допунског рада имају могућност да остваре сарадњу с највише три приватне медицинске установе.

"Олакшали смо услове за отварање приватних поликлиника, јер ће моћи да се оснују са две специјалистичке гране, а до сад је било три. Болнице ће моћи да имају и организационе јединице ван својих седишта", додаје Векић.

Посланик Радислав Јовић (СНС) указао је да овим законом није предвиђено да када локална самоуправа финансира лекаре да они добију ИД број и додао да би амандманом требало исправити ту неправду.

Посланица Даница Буквић (СПС) указала је на значај раног откривања карцинома и лошу навику код људи да се јаве лекару за помоћ само када су болесни и додала да ће одредба повећати број људи који се одазивају на скрининг.

Спајање општих болница и домова здравља посланица Весна Ивковић (СПС) оценила је као добар потез у рационализацији, али је нагласила да ипак треба увести у закон и одредбу да медицина рада остане у домовима здравља како би лекари могли да прате здравствено стање сваког појединца од почетка запослења, па током радног века.

Посланика СНС Милована Кривокапоћа занимало је где се троши новац који лекари уплаћују Лекарској комори Србије и истакао да је министарство изменама закона требало и Комору да "стави под контролу".