Михајловић: У Србији нормално да је жена мање плаћена

Потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић каже да је последњих година Србија успела да подигне важност теме родне равноправности, али и да би требало што пре усвојити нови Закон о родној равноправности који ће омогућити стварање једнаких услова.

"О родној равноправности се пре пет година није ни говорило. Данас је то тема, зато што родна равноправност јесте база за одрживи развој и задире у сваки сегмент нашег друштва и без ње нема напретка", истакла је Михајловићева.

Говорећи о проблемима и изазовима, Михајловићева је рекла да и даље постоје стереотипи и предрасуде о женама и да родна равноправности није никаква привилегија, већ би требало да буде заједничка платформа око које ће се окупити сви.

Према њениим речима у Србији се и даље живи у уверењу да је нормално да је жена мање плаћена, да је жена та која због болесног детета излази са посла, да ради кућне послове три сата дуже од мушкарца, да нема слободно време.

"Ако хоћемо да учинимо корак даље, морамо да говоримо о родној равноправности још у обданишту, основној школи, не само у каснијим годинама. Наш је посао не да се доказујемо мушкарцима, већ да остварујемо своје снове као и они, и да их позовемо да се укључе у борбу за родну равноправност", истакла је Михајловићева.

Девојчице би од малих ногу требало да уче о родној равноправности 

Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић поручила је да треба оснаживати жене и девојчице у погледу родне равноправности у области образовања, запошљавања, предузетништва и свеопште укључености у друштво.

Према њеним речима, влада је посвећена остваривању родне равноправности, што, како каже, потврђује и чињеница да се присуство жена у политичком животу повећава, тако да сада има 38 одсто жена у парламенту, четири министарке у влади, и да су премијерка и председница парламента такође жене.

"Почели смо да померамо границе, иако је доста посла пред нама, посебно на нивоу јединица локалне самоуправе", рекла је Ђукић Дејановићева и истакла да је позиција жена на селу много тежа.

Девојчице би, каже, од малих ногу требало да стичу знања о родној равноправности и да имају једнак приступ квалитетном образовању.

"Жене се ретко одлучују за руководеће позиције" 

Ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић, каже да да постоји баланс родне заступљености на универзитетима, тако да доценткиња и ванредних професорки има исто колико и доцената и ванредних професора.

Према њеним речима 40 одсто жена су редовни професори, што је на нивоу скандинавских земаља.

"То може да доведе до нетачног закључка да је све у реду. Али није, јер се жене ретко одлучују за руководеће положаје, избегавају да прихвате позиције које им се нуде", рекла је ректорка.

Београдски универзитет, наводи, има 31 факултет, а само пет деканки.

Леонета Пајер из Делегације ЕУ у Србији истакла је да је Европа међу најсигурнијим местима у свету за жене, али да се жене и у Европи суочавају са изазовима и проблемима, попут насиља, злостављања, сиромаштва, мањих плата.

Кад је реч о Србији, каже да је највећи успех постинут у домену моћи, јер жене све више учествују у политичком животу, осим на локалном нивоу.

Према њеним речима најмањи помак је учињен кад је реч о заради и времену, будући да жене много више времена проводе радећи куцне послове.

Образовање игра важну улогу у постизању родне равноправности, један је од закључака скупа.