Без правилника нема донирања репродуктивних ћелија

Закон је, наиме, донет у мају 2017, а правилници који га прате требало је да буду завршени у року од 18 месеци. То се, међутим, пише Политика, још није догодило, па су парови из Србије принуђени да за велике суме новца ову услугу траже у инострнаству.

Санда Јовановић, председница Удружења "Шанса за родитељсто", каже за Политику да је Министарство здравља кад је закон усвојен гарантовало да ће посао бити завршен до новембра 2018, односно да ће радне групе израдити пратеће правилнике.

Како објашњава, нови закон омогућава донацију, али она мора бити строго контролисана, што подразумева да се регулише питање донатора, увоза или извоза репродуктивног материјала, алтруистичког поклапања ембриона и још многа питања, а што све треба да се регулише правилницима.

У Министарству су за Политику рекли да су стручњаци завршили свој део посла и да ће правилници ускоро бити усвојени, и додају да су желели да се ова област детаљно уреди и да се свака ставка регулише на прави начин.

Политика подсећа на поједина решења која је предвидео нови закон, па ће тако Управа за биомедицину водити јединствен државни регистар поступака вантелесне оплодње, а дозволе за клинике које изводе поступак издаваће се на одређено време.

У процес могу бити укључени муж и жена, ванбрачни партнери, пунолетна и пословно способна жена, жена или мушкарац који су употребу својих репродуктивних ћелија одложили...

Мушкарац самостално не може да уђе у процес вантелесне оплодње, док жена по закону то може. Дозвољено је коришћење репродуктивних ћелија и ембриона само ако је донаторка жива, могућа је и преимплантацијска анализа ако постоји опасност од преношења наследне или генетске болести или због више поновљених безуспешних покушаја вантелесне оплодње.

Дете које је зачето вантелесним поступком, репродуктивним ћелијама даваоца, има право да из медицинских разлога тражи од Управе за биомедицину податке из државног регистра који се односе на даваоца ћелија кад наврши 15 година.

Закон је предвидео и да јајне ћелије, ембрион или семе могу бити пренети у други центар на територији Србије ради коришћења у процесу биомедицински потпомогнуте оплодње.

Закон забрањује да се јајне ћелије и ембрион нуде ради стицања било какве користи. Репродуктивне ћелије могу да се чувају пет година, а након тога, уз молбу и оправдане разлоге, још наредних пет година.

Сурогат мајчинство је у Србији и даље забрањено, подсећа Јовановићева.

Политика наводи и да је у свету више од осам милиона беба рођено поступком вантелесне оплодње, која се изводи дуже од 40 година.

У Србији сваки шести пар има проблема са зачећем.