Гондоли (ни)је место на Калемегдану

Захтев да се обустави изградња жичаре од Калемегдана до Ушћа, коју је покренуло двадесетак удружења, института и друштава која окупљају стручњаке за заштиту споменика културе и археологе, потписало је 13.000 грађана.

Покретачи петиције сматрају да ће изградња жичаре нанети ненадокнадиву штету Београдској тврђави, која је заштићена као непокретно културно добро од изузетног значаја.

Предавач на Унеско катедри Универзитета уметности у Београду др Вишња Кисић упозорава да Калемегдан није простор за изградњу због бројних археолошких, односно историјских слојева.

"Ми имамо обавезу као стручњаци, као грађани, као политичари да их штитимо, не само за нас него и за будуће генерације. Струка је изузетно сложна у томе да не постоји пројекат гондоле који би могао да не наруши Београдску тврђаву", наглашава Кисићева.

Научни сарадник Археолошког института др Стефан Поп-Лазић указује на могуће последице када је реч о сарадњи Србије и Унеска.

"Уколико се дозволи нарушавање интегритета тог споменика културе, ми на суштински начин онемогућавамо све иницијативе које наша Мисија Унеска има у тој међународној организацији, и поништавама и законе и традицију и баштину наше државе. То би био преломни тренутак у историјату заштите споменика културе на територији Србије да се нешто што је проглашено спомеником директно угрожава изградњом неког објекта", објашњава Поп-Лазић.

У међувремену је пред Уставним судом покренута иницијатива за оцену регуларности плана детаљне регулације којим се омогућава изградња гондоле.

"Одбрана" пројекта

Одговарајући на оспоравања, представници града кажу да је жичара пројекат који се реализује после 100 година од прве идеје.

Пројекат, како тврде, неће угрозити ниједан оригинални део утврђења, већ само део потпорног зида, изграђеног после Другог светског рата, како би се обезбедио плато.

Станица Калемегдан је подземни објекат уклопљен у нагиб терена, на крову се формира плато са оградом од озелењених жардињера и тако се проширује зона шеталишта, наводи се у њиховом одговору.

Тврде и да је пројекат рађен у сарадњи са свим релевантним институцијама које се баве заштитом градитељског наслеђа.

"Скијалишта Србије", као носилац пројекта, очекују да ускоро добију дозволу за припремне радове, а потом и грађевинску дозволу.

"Тренутно се налазимо у фази издавања грађевинске дозволе за припремне радове на станици Калемегдан, а током маја очекујемо издавање грађевинске дозволе за изградњу комплетног система гондоле. Припремни радови подразумевају копање терена на станици Калемегдан, значи – копамо пола метра па онда долази археолошки надзор и гледа да ли постоје ту неки елементи које треба заштитити, који су културно добро, па онда настављамо следећих пола метра и затим обезбеђујемо ископину да не би дошло до одрона земље", наводи директор ЈП "Скијалишта Србије" Дејан Ћика.

Ово предузеће било је брже и од Општине Стари град јер је стабла на траси посекло пре него што је Општина поништила решење своје службе. Разлог за брзину је, кажу, заштита птица.

"Добили смо 8. марта позитивно решење и кренули смо у сечу. Такође смо добили и препоруку од Секретаријата да сечу извршимо најкасније до 15. марта јер после тог датума гнезде се птице и то не би било добро по питању Друштва за заштиту птица. Али 13. марта Општина Стари град је поништила своје првобитно донето решење. Међутим, ми смо до тада већ завршили посао тако да сада шта ће се даље дешавати видећемо", каже Ћика.

Организатори петиције за обуставу пројекта гондоле обратиће се надлежним министарствима и Заводу за заштиту споменика културе којима ће предочити своју аргументацију.