Радош Бајић: Освајањe РТС Дневника

Хтео сам по сваку цену да избегнем да ове суботе пишем о драматичним догађајима у Таковској 10. прошлог викенда - али не могу. Најпростије речено, жуља ме да кажем коју реч о протестима ГРАЂАНА и упаду ОПОЗИЦИЈЕ у РТС? Испада да је било баш тако.

Више месеци у Београду и другим градовима против власти протестују и изражавају своје незадовољство ГРАЂАНИ, што је легитимно Уставом загарантовано право, а у Јавни медијски сервис чију аутономност такође гарантују важећи и обавезујући закони Србије - упала је ОПОЗИЦИЈА. Предвођена неустрашивим Бошком Обрадовићем који је "у ноћи дугих тестера" постао опозициона звезда број 1 - пуцала је себи у колено!?!?

Да ли је постао и број 1 у Савезу за Србију - то не знам? Али, да је недвосмислени лучоноша револуционарне ватре налик на ону коју у бајкама из својих чељусти бљују змајолике немани - то јесте.

У граду на Западној Морави, познатом по чувеној печењари још чувенијег Драгише званог Чича, у којој се једе најбоља прасетина и јагњетина у Србији - тај пламен по узору на олимпијски му је у руке тутнуо његов митски ривал. Првоборац октобарских промена у Србији 2000. и сервисер тешких грађевинских машина - чувени Вељаш из Чачка. Једина разлика је што је Велимир Илић у Скупштину ушао багером - а Бошко у РТС са моторном тестером. Додуше на струју... Само окренеш главну електро склопку у РТС-у - и решена ствар.

Елем, уколико би се тек тако одфикарила струја, брига за безбедност запослених као руком би нестала - као слика и тон у Дневнику 2 РТС-а. У којем је те вечери по сваку цену, газећи преко људи - хтео да се појави већ поменути лидер "Двери". Што је разумљиво. Ко се на националној телевизији појави у Дневника 2- или је направио неко велико срање, или је својим делом, радом и резултатима завредео да се појави пред више од два милиона грађана Србије који свакодневно обавезно прате главну информативну емисију Јавног сервиса. Шта је од тога урадио Обрадовић - нека сконта са...

У последњих петнаест година био сам на РТС-у гост Дневника 2 четири- пет пута. Верујем са разлогом. Мој први улазак у режију и студио Дневника 2 који се емитује "уживо" у мени је изазвао велико узбуђење. Дугачак пулт у соби режије кроз коју се пролази до студија, за којим у полумраку загледани у разнобојне тастере и екране који им осветљавају озбиљна лица - седе десетак људи у потпуној тишини.

Као у контроли лета. Као у трезору девизних резерви земље. Као у командној соби за лансирање нуклеарних бојевих глава коју никада нисам, нити ћу је икада видети - али је тако замишљам. Као у операционој сали у којој се управо тог тренутка изводи операција на отвореном срцу. Које није бајпасовано, које у моменту захвата ради и откуцава. Ако се направи погрешан потез - срце стаје.

Уста су ми се сушила - и колена су ми клецала. Мало је фалило да побегнем. Непрестално ми је било на памети - шта ћу и како ћу рећи, то што ће истог тренутка чути и видети преко два милиона људи? Што са револуционаром Обрадовићем није био случај.

Да којим случајем одважни и уважени проседи господин са брковима и прибрани дежурни уредник ДЕСК-а господин Душан Убовић није закључао врата на режији Дневника, за шта је заслужио ручни сат од Бујкета или макар тринаесту плату у поводу Дана РТС-а - сви би данас знали шта то "дечко са Мораве" желео да нам каже? Искрено верујем - да је боље што није. И због њега - и због нас...

Да подвучем црвеном. За разлику од дежурних евро демократа на гласу који сматрају да је упад у редакцију и студио Дневника 2 националне телевизије уобичајено изражавање незадовољства и демократске воље грађана - ја скромно сматрам да је најдрастичнији пример атака на суверенитет државе. Сваке - па и наше.

Што се протеста тиче - несрећни и непромишљени догађај од прошле суботе проћердао је огромни демократски капитал вишемесечних шетњи хиљаде грађана - и убацио солидан шњур у изборни кош А.В.а. Који је стрпљивим и трпељивим чињењем поново озбиљно поентирао. Свиђало се то некоме или не...